Српски сион

С тр. 646.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40.

г. Светозара Петровића и „православном патронату", или о другој каквој важној и корисној ствари — то је ваша ствар, главно је само, да се скупите и да зборите, а не можете рећи, да немате о чему, као што и признати морате да: „ви-

ше очију више виде, више људи — више знају". На крају и опет велим: Ил' творимо, ил' не зборимо! 20. сентембра 1891. Твртко РадовиЂ.

ЗНАЦИ ЛРАВЕ ШСТОБЕ ЦРКВЕ. (Против учења Вл. Соловјева.) (Наставак.) II Мкоже предр(к6\-ол \ г а, и нкмг!; паки гллголк», I руго средство за раснознање исти- ; вллгок'ћстит г а пЛче еже прУАст«, к ! не и обличење лажи дао нам је св. аилдемл дл в^дета". (Гал. 1. 7—9).

аностол Јован Богослов. У вријеме његово иојавише се лажни учитељи, од којих једни тврдише, да је Исус Христос био нрости човјек, а други, да је он син божји, али је био на земљи само у привидном тијелу. Да сачува вјерне од тих јереси, аностол пише: „Бозлмвленпти, нј есакол\}3 Д $\"!3 к -ћр ^Лте, II« иск$ шлнте дј 5\- и , ицјс Ф КРл с^тк: ики» ллнози лжепророцк! ИЗК1ДОШЛ КХ ЛИрК. СЗ С(/Ик познлк <{Дте Д ^л В ж Т а, и Д ^л лестнл : всак?. д$уж, нже иснок"ћд$етк Исл Хртл ко плоти пришедшл, № К^л естк & ксакх дЈЗух, иже не испок-ћд^етх Лсл Хртл ко илотн пришедшл. ш Бгл н+,ст7.: и сеп естк лнт1\-р'Тстокх. егоже слмшлсте, грлдетк, и нкш-ћ кж ллГр'1; сШ естк оу*же". (I. Јов. 4. 1—-4) У овој апостолској изјави важне су ријечи : „во плотн пришедшл"; у њима је сва суштина апостолског учења о спасењу нашем у Христу. Сину божјем, — учења, које нам је дато у јеванђељу и протумачено у посланидама апостолским. Ријечју ирншедшл угврђује се превјечно биће Исуса Христа као јединородног Сина божјег, до ваплоћења, а ријечју во илоти — Његово ванлоћење, не привидно, већ стварно и савршено. Образад здравог учења о овоме предали су апостоли свима црквама, које су они основали, и пеприкосновеност његову, непромјењљивост и сталност оградили су анашемом. „Н-ћцм с$тк — иише апостол Павле — сл\(?фа1офТи кк1, и \*отАфТи прекрлтити вллгок-ћсткоклше Хртбко. Но и л'ф« лиј, или Лг^лх с г л нвсе пллгок-ћстит?. к<{л\х, плче еже вллгов-ћстиуоллх вал\%. лнлдемл дл вј5дет г а

Чувајући апостолско учење непроменљивим, ми имамо у тим ријечима утјешно увјерење, да ће нас обићи та пријетња, да је наше учење о Христу учење од Духа божјег. Али се не може то рећи за оне лажие пророке, који проповиједајући о Христу не призиају да је он Бог, који је дошао у тијелу, или даје он ваплоћени Бог. Такови су сви пређашњи лажни иророци, који одбацују божаство Исуса Христа; такви су и сви савреме ни лажни пророци, као иа пр Штраус у Немачкој, Ренан — у Француској и гроФ Толстој код нас, који је Господа нашег Исуса Христа ирометнуо у неко митичко лице, које не постоји. Не може мо се довољно начудити и томе, како људи, који вјерују у Христа, поштују га и љубе, могу да читају богохулне измишљотине тих лажних пророка, и читајући то, бацати се у наручја духа антихристова! Црква лати (ска исповиједа скуиа с нама Христа ко плоти пршшдшл, но у схваћању тајне нашега сиасења у Христу, она се бптно разликује од нас. У њеном учењу дух лажи и обмане номрачио је и извратио ону страну у овој тајни, којом се она непосредно дотиче с радом пастира и животом настве. Ми исиовиједамо и учимо, да су сви иастири цркве, први и последњи — служитељи Христови; њихова служба односи се на то, да би Сам Христос Својом истином и благодаћу просвијетио душе и владао умом и срцем свјетовњака, да ошт због тога морају стуиити у непосредни и живи одношај