Српски сион

Б р . 43.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 691.

снази, а друго : не би био онтерећен само народ као данас, него еви верни, а тако би унишло у свој дијецези више парохијала, него до сада. Ова би последња околност особито добро дошла побољшању свештеничке дотације. Ну, како да се ова реФормише? Да ли, понајпре, да се остане код садање иоделе парохијала, или да се и она реФормише? Напред споменусмо, да нам се рескриптуална подела парохијала на три разреда у суштини својој целисходнпјом и бољом чини за овдашње прилике него она на шест разреда. Узрок је, као што сноменусмо, тај, што у Гор. Крајини 200 или 300 душа не чини велике разлике нн у норезној снази, па ни у самим дужностима свештеника. За то су много круннији бројеви потребни, на с тога држимо, да ће Гор Крајина и оиет, ако се свештеничка дотација збиља узрегулише, остати као и до сада : „согриз зерагаШт." Изузетак, дакако, био би онда, кад бн се изједначила свештеничка дотација у свој митрополији, те створио иеки „зшшз" свештенички (ваљда, по примеру буковинске архидијецезе?) као што и брат Јустин спомиње, али и то су само пусте жеље, које у овим нашим данашњим ириликама основа немају. Буковинском верозаконском закладом и свештеничком дота цпјом рукује држава, а ми имамо нашу автономију, пак молим брата Јустина, да

промпсли како би стајало с нашом дота цијом и у опште са том централизацијом у оквиру наше автономије? Сетпмо се само саборских трошкова ! Споменусмо нанред и рескриитуалну поделу нарохија са одпадајућом дотацијом, ну, не споменусмо једне установе, која овамо засеца и која је с1е Јас1о још један засебнн плакевни разред мимо постојећа три створила. Напме: парохије, које 3000 душа пређу имаду право на спстемпзованог номоћника са 300 Фор. годншње дотације, који ако и збпља постоји, осим тога, још и 200 Фор. годншње сесионалне одштете из држ. благајне добива. Оваковпх стистемизованих помоћника има у рескрипту 27, а данас их има за цело десетак више, јер понулација расте овде раппдно. Ну рецнмо, да их само 30 има опет је то леп број парохнја које су као најбоље доње са 1000 Фор. (т. ј. 700 своје и 300 за помоћника) годишње дотиране. Половпна ових парохија нпје помоћпика нпкада нп имала, а ни сада пх више од две трећине немају, а не верујемо, да ће нх икада и имати, осим родбинскпх или особиих интереса ради ; јер, кад помислимо на жпвот сеоског канелаиа у Гор. Крајппи, који не може, па да сву своју худу илату уложи ни стана добити, него се мора потезатп по сељачким колебама и стајама, — онда не знамо, шта да кажемо за творце ове установе.

(Свршиће се.)

ЗНАДИ ПРАВЕ ШСТОВЕ ЦРКВЕ. (Против учења Вл. Соловјева)

као што сви заштитници папизма, та јки и г. Соловјев назире особито моћно свједочанство божанствених права паие у историји IV. вас сабора. Треба рећи и то, да се заштитници напизма позивају исто тако и на наше богослужбене књиге и налазе у њима изрази о високом достојанству стетог аиостола Петра и његових прејемника, из којих као да се види, да је источна црква у древности т. ј. до натријарха Фотија исповједала

(Наетавак.) главенство Рима, а послије Фотија да је престала исповједатн. На те наводе ми смо одговорили и одговарамо, да }е напиштанско тумачење рада IV. васионског сабора и садржаја богослужбених књига неправедно и не одговара правом стању ствари; а да би наше порицање било ваљано, мп се позивимо на доказ, с којим се мора сложити сваки вјерујући здрава разуме п непредубјеђена мпшљења. Ми

говоримо, да похвалне узгласе отаца са- *