Српски сион

„СРПСКИ СИОН." С тр, 735.

Б р . 45.

те је свима присутнћма дао да љубе крст и свакога је окропио светом водом. За тим испросивши од присутних опроштаја. прегаао ]е у своју собу. Од 2 до 4 сахата ио подне спавао, је а око 7 сахатау вече испустио.је своју честиту душу. На погребу му, којп је био величанствен, служило је више архијереја, архимандрита, протојереја и много свештеника, на броју до 200 њих. Не само да је народ био испунио сву пространу дркву, него је и двориште око цркве било пуно света. Народ је плакао за својим добрим архијерејем. Многи су говорници држали надгробне беседе. Нека је вечна успомена митрополиту Платону !

НОВЕ КНЖЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уредништва српских листова н издаваче књига да нам своја издања на иршшз достављају. Молнмо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу ) — Извјештај ерпеко-правоелавног богословског сјеменишта ва Боону и Херцеговину у Рељеву код Сарајева за гаколску годину 1890— 91. — Уредио ирошоиресвитер Лешар ПетрановиЛ, ректор богословије. — Година IV. — Сарајево, земаљска шгамиарија, 1891. —- 8-на, стр. 88. — У ичрвом делу има расправа: „ Ручни рад у мушкој школи и , нриложак к допуни школске наставе (на 44 стране) од Ђ. М. Б. — У другом делу су вести о богословском заводу, и то: 1.) Непосредни надзорник (високоиреосвећени г. Ђорђе НиколајевиЛ, архиепископ сарајевски, митрополит дабро-босански, ексарх Далмадије и т. д.) 5 — 2.) Наставничко особље; 3.) Преглед наставног градива; 4) Заводска учила; 5.) главније наредбе високе земаљске владе; 6.) љетопис; 7.) заводни и екстерни ученици српскоправославне богословије у Рељеву шк. године 1890—91 ; и 8.) статистички преглед ученика срп. православне богословије рељевске шк. го дине 1890—91. — У богословском заводу било је свега 56 ученика у сва четири разреда, а до краја године 54 ученика, и то: у I. разреду 8, у II. разр. 14, у III. разр. 11, и у IV. разреду 21. — На крају школске године добили су ап солуторну сведоџбу и оснособљено је из IV. разреда њих 20 редовних питомаца и 1 ванредни, и то: 5 са одличним успехом, 4 са врло добрим, 4 са похвалним, и 8 са добрим успехом.

КБИШЕВНЕ ВЕСТИ.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Познавалац нашег црквеног живота морао је давно уочити ону неједнакост у извргаивању црквених обреда, која се у нашим православним црквама на разним крајевима нашега народа појављује. Разлика та постала је временом отуда, што су поједини служитељи олтара господњег иридржавали се стародавних обичаја, који су се у п јединим црквама затекли, а негде је узроком била и та околност, што многе цркве не имађаху црквенога тииика, који би их унутио реду, те послужио свенггенству као закон, ког би се у извргаивању светих црквених обреда придржавали. Но и оне цркве, које имађаху типика, гатампаног у Русији, несу могле с њиме увек довољно да се користе, јер овај бегае на многим местима нејасан и непотпун, те је отварао врата личном схваћању појединих одредаба, што је проузрочило, да се правило црквено разно тумачило, а јога различитије изводило. Та разноликост давалаје често повода свештенству, да затражи, да се типик наше цркве темељно пречисти, нејасности протумаче и удари темељ строгом једнообразном вргаењу црквених обреда у нагаој св. цркви. Да ту потребу нагаега црквенога живота у колико је могуће попуним, ја сам се ето подухватио тешкога и мучнога посла, те написао и протумачио типик наше православне цркве. При овом иослу прелистао сам старе и нове типике, нроучио све важније списе, који о овом иредмету говоре, а особито ми у овом послу беше од велике помоћи она црквена књижевна работа, што је с благословом св. Синода у Русији печатана, те сам по њима и другим ауторитативним изворима нагатипик разјаснио и попунио. Тај тако нанисани тиник поднео сам нагаем св. архијерејском Синоду на одобрење и благослов, а св. Синод благоизволео је дело ово дати на преглед, оцену и мњење меродавним стручњацима, а погато је стручна оцена веома повољна била, то је Свети Свнод наш благоизволео донети закл>учак у седници својој од 17. окт. о. г. М. 449 — Син. 19. ех 1891., да се свај Типик јг Богословији као учебник заведе, поделивши ми уједно благослов и дозволу, да га печатати могу. С благословом дакле св. Синода штампаћу ВЕЛИКИ типик или УСШ ЦРКВЕНИ. Од какве ће користи бити ова књига свегатенику, учитељу, богослову, приправнику и нојцу, о томе држим да ми није нужно говорити; особито ће она добро доћи младом свегатенику, кога ће она у цркви при служењу да руководи и упути нгга, кад и како има да ради.