Српски сион

Б р. 1.

То је жалосио стање друштвено, које очевидно показује, да се човечанство, по]>ед свег нашег хвалисања са данашњим „просветшш" веком, даиас, у истини и у самој ствари у тами и засенку налази, из којих не може изласка да нађе. А не може за то, што се човечанетво одвратило од небесног светпла, данас ро|,еног Спаса Хрпста, који је божанственом својом науком проповедао љубав, истину и иравду, а самим животом својим показао: како треба човек да живи просто, умерено и уздржлшво, па да земаљске потребе сведе на оне, које ирирода човечија безусловно захтева. Христијани ирвих векова, држећи се у креикој вери тога нравца, више су се за душу него за тело бринули, те су зато и могли извршити дела, од којих је целим светом и свима у њему ередствима располажућа држава, најпре пренула, а после п подлегла. И та дела извршише одушевљени људи, који ништа ие имадоше и пишта не значише, а без силе и оружја. До таквог, чуда стварајућег одушевл»ења могу да се узвисе само онп избрани л.удн. који су кадри, да се опросте земаљских веза, што човека земљи привлаче, и полет му у висину немогућним чине ! Тог и таквог одушевљења неће нико ишчекивати од нае, који немамо ни толико душевне снаге, дасе бар уображених нотреба зарад евоје сонствене користи одречемо. Наши су стари и у том, као и у млогом другом погледу, куд и к.амо над нама стојали, јер они су иоред других својих врлииа, тако скромно живелн, да им ни но имеиу иису познате биле силне потребе, ! које ми данас имамо, те зато, да и нису, |

Стр. 5. '

већ по тврђој својој вери, од зла се клонили —нису дмали ни нужде ни новода, нн да зажеле: што је туђе, а камо ли да јавно нли тајно обмањују, отимају и проневеравају. Но у њих је и вера била чвршћа, и морал јачи, те су у духу свете Науке данас ])ођеног Спаса Госнода жнвели просто, умерено и поштено. г Гу лежи узрок, зашто су они лакше и боље живели, него ми данас, и ту лежи узрок, Што су се они поред свију тешких гонеп.а силних душмана, одржати могли. Ко себе победи, побеђује свет! Ето нам најближег примера, шта треба да радимо и како ваља да живимо, на да се опростимо данашњих неприлика, на које се сви толико тужимо. Следујмо просто примеру наишх старих, те ноштујемо пре и више свега, свету веру своју и на њој основани вечни морал; црпимо из те вере душевне моћи, да сваки' норок и грех, сваку сујету и слабост, и свако зло од нас уклонимо, а да укоренимо у срцу своме љубав, слогу, истину н нравду, те да узможемо живити, као што су п они живели: просто, скромно, уздржљиво и поштено, на ћемо наћи изласка из таме п засенка, што нас данас обузима. Поздрављајући свима и свакоме даиашњи светли празник, молим се Господу, да нае Он небесним својим светилом све просвети, и у вр1пеп»у свете воље Његове укрепи, те да рођен.е Христово, настуиајуће Новолето, и свето Богојављење свагда у миру, слозп и љубави, радбсно дочекујемо! Амин. Ј ВРШЦУ, на Рождество Христово, 1891. Горепоменути смирени Епископ НЕЕТАРИЈЕ с. р.

„СРПСКИ СИОН."

ПОГЛЕД НА УРЕЂЕЊЕ НАШЕ НАРОДНО-ЦРКВЕНЕ АВТОНОМИЈЕ.

М^јваки од нас, коме иапредаК народа % нашег на срцу лежи. нре но што. по' бира средства. изнађе путеве и нока»ке начине општег нашег народног напредовања, треба прво да је иа чисто са

иравцем, у коме и са иољем, на номе може наш народ напредовати. Према данашњем општем положају нашега народа, ми смо мање више на чисто, да у нолитичком правцу не можемо напредоватн. Наше напредовап.е може се — бар