Српски сион

Стр. 26.

полију односно свију дијецеза у митрополији. А да се тај нрорачун комбиноватн може, мора се знати: колико у којој дијецези, односно целој митрополпји, има парохија и којнх класа, па онда нарохијских помоћника н т. д. Сад долази репартиција те потребе и издатка на поједиие црквене ошптине, по кл.учу, који се има категорпчно за целу митроиолију установити. Ако се мисли да је праведио извесну своту одредити од брачног пара, а остатак разрезати иа порезну Форпнту, нли само оиорезати брачне парове или само порезну Форинту, онда се мора знатп број брачннх парова и норезних Форината. 1'ачун треба срачуиати и нронаћи колнко ироцената долази на иорезну Форинту, а у случају да се п брачни парови узму у комбинацију, на њих бп се нзвесна циФра одреднла. Т1о томе кључу, који би се свакој црквеној опнггини до зиања ставио, сачиниће свака црквена онштина за себе распорез на своту, коју бп имала давати као прпнос за дотацију свештенства у митронолитску дотацијону благајну. Тај расиорез имао би се сачинити у три равногласна примсрка, нотппсана но црквеном одбору и ировиђена црквеним иечатом. Један би задржала црквена оиштина за себе, други нодаетрла управи „дотацпјонс благајне", а треКп уступила иадлежном општинском поглаварству, и то 1. децембра сваке године. Општинско ноглаварство дужно бн било но томс распорезу укуиљати од норезаника на ове отпадајућу своту у 4 годипш.а оброка тако, да од сваког, који ирисиелу четврт не утнлати до конца првог месеца сваке четврти сам, укупи од нстог овршним путем, али са 6»/„ камата п -% овршннх трошкова иа доспелу а неуплаКену на време своту. Сабрани новац дужно бп бпло онштннско поглаварство концем свакога мессца слати директно унравп „дотацнјоне благајне," ао томе, са назначењем одаслане евоте, пзвестпти председннштво дотичне црквеие ошптине. За ексиедицију тога новца званичннм актом, вал>ало бн испословати — босилатиост. Концем сваке годиие нмало би онштинско по]'лаварство пзвестити црквеиу општину о заостатку неукупљеног нарохијала. 11а ако би се свота таког заостатка, једног п истог, понавл.ала за трп године, и ако би сс неистеривост тих свота доказала п по општ. поглаварству п црквеном одбору, нмале бн се отипеати индиви-

СИОН." Бр. 2.

дуално, а но нов<1 распорсзати са тскуКом годишп.ом дужпошћу ио порезној Форпитп на остале порезанике. Ако би се које општ. поглаварство показало немарнпм у истеривању иарохпјала, прнсилнће их на марљивост н уредност претноставл.ена политичка област, чнм ју за то умоли управа дотацијоне благајне. Но политичне областп пмале би при обнчном свом надгледању општинских поглаваретава и уреда, сваком цриликом контролпсати уредност и марљивост овнх н у нослу истеривања и манипулације нарохијала. Овршбени проценат остао би у општинској благајни за накнаду нисаћег прпбора, потребног за иосао с иарохијалом, а у колико тај проценат не бп подмиривао ту потребу, имаће га нодмирити црквена благајна, нрема рачуну општниског поглаварства. Но и кад би еве ово, до сада наведено, бивало, свештенство не би већ први месец добнло уредно евоју плату, па ип других неких месеца, јер крај свег овршног истеривања парохијала десиће се месецп, кад „дотацијона благајна" неће примити толикО, колико ће требати да изда. У свим тим случајевима имали бн фондовп, и то: јерархијски, клирикални н неирнкосновенн, притицати „дотацијоној благајни" у номоК са предујмом, односно зајмом. То је темељ, на коме би сс основала „дотацијона благајна" ; битни услов је то, да она може поетојати, Фунгирати п цел., њојзп иамењену, постизавати. А шта снречава, н који би био разлог, да ту помоћ фоидови ускрате, и тиме не послуже јсдној оиштој, тако крунној цел.и? Мн не знамо ннједног стварног, класичиог те оправданог разлога. Бојазан, даби се „дотацијона благајна" и сувише задужила Фондовпма, те овн дошлп у опасност са својим зајмом, могла би се поставитн као ириговор. Алн само као нриговор; јер бојазан нс може бити разлог, особито не у овоме случају, у којем је цео народ дужннк, зајмо• прнмац. Иоказаће нам се прстом на верозаконски прпиос п саборске трошкове. Добро. Алн ми знамо не само, да постоје многе рестанције верозаконског приноса п саборских трошкова, које су фондови предујмили, него ми знамо и узроке, којн еу те рестанције омогућилп и ночинили. Да набрајамо те узроке'? Не, морали би и мртве суднтп. . . А ти узроцп ие бп емсли п ие би мо-