Српски сион

Стр. 27.

рали 11 дал.е поетојати. И кад тнх узрока не буде, не 1,е бити ни последица. А ми смо, замишљајући мисао о „митроиолијској дотацијоној благајни" и начнне како би се она остварити могла, н учинилн нре свега једну претпоставку, као услов реализацији те ламнсли, а та гласи: да ће сваки орган у томе организму вршити своју дужност, која му се пронише п која му по положају нрнпада. Кад ее иоруши ов"а прсдноставка, оида ћемо прнзнатн, да је и замисао о „дотацпјоној благајни" неостварива. Алп порушити ту нретпоставку значн, ноставити тврдњу и доказати: да овај или онај орган тога организма заистанеће вршити свој иосао и дужност. II као да гледам како се пружа прст на један, н као да чујемглае углас: општинска поглаваретва су нрви такав орган! Не за то, што она не бп хтела и могла одређсиу дужност вршити. Има начнна и срсдстава, која бн нх поставила н у добру вол.у п у лепу могућност. Али је питање: хоће лп приетати и дозволити кр. зем. владе у митрополпји, да ее тај носао и та дужност иостави општинскнм поглаварствима? ј Сабор наш могу п доиети уредбу о дотацији парохијског свештенства са установом „митролитске дотацијоне благајне" као што сс у овом чланку прсдлаже, али владе, п она у Пешти и она у Загребу, може на ту уредбу, односно овде нредложену баш уетанову, учинити једну' малу, скромну примедбу само, која ништа впше не ће казивати, него : не пристајемо, не може се дозволити! Па шта онда? Иризнајемо, да на овп нитањс немамо одговора, који би могао надокнадити оно, што не би дозволиле обе владе. И у томс случају пала бн наша горс поставл.ена претиоставка, пала би и замнсао (I „дотаЦпјоној благајни", као — за нас Србе овде иеизведива. Но и то „недозвољавање" зем. влада, ми за сада можемо сматрати само као приговор уста нови „дотацијоне благајне," а не као разлог против те установе, јер државне владе то недозвољавање нисујош изрекле, а надамо се да не ће ни изрећи. Зато ћемо поћи н даље. Пнтаћемо: којп би разлог могао руководитн •'см. владе, да не дозволе установу „дот. бла1ЛЈне" у колико се за њу ангажујV и оншт. потлаварства? Јединн отворен разлог могао би се само навестп, а тај је: да би се тиме намножио посао код општ. поглаварстава, те би се тим иреоптеретила нослом, што бп штетило нначе деловању II пословању њиховом. Промеримо тај евентуални разлог. Он нс >[0же нздржати крптике, н ако би, кад би био са надлежне стране нзречен, бно моћан да оиемогући предложену установу. Посао, којега би вршила оишт. ноглаварства у постављеиом случају, врше Фактично и данас. У развојаченој Крајнни н данас оншт. поглаварства разрезују по порезној Форннти н укунљају парохнјал, те исплаћују свсштсннке. У нровинцијалу, но постојећој наредбн, дужна су и данас општ. поглаварства укунл.ати овршним путем парохпјал, кад то замоли црквена онштина или свештеник путем дијецезалних адмииистративних одбора нолнтнчку област. Посао дакле, иротив којега би се нрнговорило, да би јако оптеретио оншт. иоглаварства, и био на штету осталог њиховог делокруга, врше та тсоглаварства и данас. Укупл.ање парохијала, даклс, ис би био никако нов терет и посао за њих, него би се реализацијом установе „митр. дот. благајне" са.ио боље, мрецизније и категоричније рсгулжао н сгиавио у дужност општ. поглаварстава, и ти.ме би ша дужност оила јача и обвезннја, а вршење ксте зајемчено надзором политичке области Та бп дужност добнла — законску моИ. II то је./е дицо ново, што до сад не беше, а што тражнмо, и што би требало да буде. И кад тако ствар стојн, онда где је разлог „недозвољавању" ? Нема га, апсолутно нсма. А пмамо ли мп Срби разлога, оенова н права да очскујемо од државннх влада, да нам ирн уређењу наших народно-црквенпх одиошаја изађу на сусрст добрим располоЈкењем н искрсном иотнором? Имамо, несумњиво имамо. И у име народа н у име цркве, специјално у нме свештенства. Као народ стојимо у држави као равнонраван према осталим народпма, у дужноетима н снашању терета за опште добро државе. Та равноправност, а и законом зајемчена равноправност у уживању права, задовољење којих сви држављани могу тражити од државе, и на послетку државиа цељ н тежња онштем добру државе као целине утврђује нас у дубоком уверењу, да пмамо разлога, основа п права тра-