Српски сион

С тр. 24.

..(ТПСКП СИОН."

Бг. 2.

ј;но нгто -Ј -реби да чуви ошлту текоиину јг црквено-на])одну евојину: ојјд;ј је у томе ноложен иијчвЈнићн темел, нм])Одиоме онстанку, олда је у томе пајбол.е оеигуран онјнти и битни уелов целокунпог иашег И ])квено -п ])оеветног уазЈшткн. Али ако у ц]1квеш1.м оЈЈЈЛТинима нема евеети ни одушевљаја :;и олште доб])о, ако И])|;в. оиштииама овлада нема]) н душевна дгетаржија, ако ее нркв. онштине иаврглуу лонришта личие и еебшше борбе, ако ее лични иитерееи црквено-онлЈтинеких унравника претноетаве општим интереенма ц]и;ве, ИЈКОле и н])оевете народне, ако еебични длл.еви еатиру већ у зачетку еваке племенитије намере: оида, колико је дрквених општина, толико је тешких рана на телу дрј;вс . школе н народа, те онда и норед најелободоумније автономије, и пајбол.егл Патријарха, и најродо.кубнвијега еабора снрема ее известан гроб свима идеалима нашег дрквено-просветног развитка н неизбежна смрт делокупном пашем на])ОДноме жнвоту. Свака црЈжена онштина има у себи, односно у средини својој све оне битне услове и факторс, од којих завгсси њезина среИа и блсаостање , њезин религиозно-морални и друштвено - просветпи иапредак. Ако у свакој цркв. општнни сви позваип Факто])И своје дужностн поштело п верно испуле олда је извеспо, да све лрквепе оиштпне у најбољем правцу мо]»ају папредовати. У личност и у руке свештеника, као духовног пастира, проиоведника вере и морала, пријате.ва н етаратеља народпог поло;кена је толика духовпо-моралпа моћ, да ако је верно и савеено на добро евоје пркве п духовне пастве употреби — није можно, да му евештеиичкн ]>ад остане без уснеха, нпје можно, да ц])квена општина, у којој је, ие осети благодетп од ]>евног му свештепичког рада. Нозив иароднога учитеља у ц]»квеној оиштиип и п>егов |»ад око ширења нросвете на])Одне, та!;о је важан и узвишеп, да, ако 1 - а свеено, вољно и одушевљено извршује — једаи народни учите.Б монсе, тако ])ећи, да препороди делу црквену општину. Свестап н ва.ван иредседник црквене оиштине , а уз њега марљив, вешт и лоштен црквено-општин-

екп иеровођа, ако су истлпски заг])ејапи л>убављу ирема евоме иа])оду н ако дужпоети своје савесио, тачно н поштено отЈ1 ])авл,ају — могу да прниееу неизмериа добра иа олтар развитка и напретка цркве, школе и иарода. 11а оида: црквени п школеки одбор, црквена скунштииа, школски уиравитељ, благајник и цркв. туто]»и — еве еу то нозвани и моћни Факторп, од којих зависи пе еамо црквено-нросветии већ п морално-материјални напредак народа у црквеп()ј ошитини. Но као што је цео народ за еебе живи о])гализам који може жнвети, напредовати и развијати се само тако, ако су му сви о])гапи у нотиуном складу, здрави, чили и окретни, тако је и свака црквена онштина за себе — у мањем с])азмеру онет живи организам, па и њезин снецифични живот и њезин индивидуални ианредак и развитак зависи од тога: да ли еу ј о ј иижи органи у хармоничном складу, да ли ее узајамно нонуњују и помажу нлп еу у раетројетву и у непрестаној борби међу собом. 1 пјд носмот])имо унутрашн>и н;ивот паЈпих ц]жвеииих општина, уверићемо се на -.калост — да је сиециФпчии оргапизам црквенпх онштина већином нездрав и растројен вндећемо, да је и еувише иоиустила она морална веза, која целу цркв. општипу н све чланове п.езппе у једал живи организам, у једло моралпо тело везује. оназићемо, да ее баш најважнпјн о])гапи у томе организму палазе, или у тоталној тромости и мртвилу, или у живој, али убитачној дисхармонији , нриметићемо, да једап орган пречи и иаралише радњу другога органа — п лајзад као резултат целе те дисхармоније излази нам пред очи, као сТрашпло: скроз болестан оргаиизам — са иоквареном к])вл>у, са обамрлим срцем, еа сметеним умом, са мутгшм очима, са заглушеннм ушима н са уганутим и згрченим рукама и ногама — излази нам иред очи тешки болник, којп тек што није издахнуо. Па ко ће томе болнику да номогпе, ко ће да га излечи од тешке органичке болеети, која му је и саму животворну к])в растровала'? Може ли ту и најбоље удеше-