Српски сион

Бр. 3.

„СРПСКИ СИОН."

8Ш1«^ 1 ! ж ! 'Ј;аиуара 4. о. г. иавршило се ето година, како је негдашњи нрли еииекоп накрачки Кирил Живковић осветио еветотројичку ојеловарску цркву. То је пајугледннја црква у негдашљел ва])аждинском гснералату, данашњој бјеловареко-крижевачкој жунапијн. Пространу ту цркву граднла је шачица бјеловареких Срба, уз нриномоћ браће своје и:ј околиих села, свештеника наших нз генералата вараждинског н С]»бадије из Славоније и других крајева. У средшпту генералата инје било нравославне цркве. То је бнло тешко врлим Србима, ОФИнирима граничарским, којих је евагда доета било у Бјеловару, а о грађашша бјсловареким правоелавне вјере не треба то пп рећи? Једни и другн. као праим б]>аћа, сложно нрегнуше, на и норед свију псприлика и тешкоћа добише дозволу од нмператора ЈосиФа II. године 1 783., да смију у Бјеловару саградити цркву. Одмах ночну скуиљати н])илоге. Међу' првгнг прнложницима су Срби ОФицири, на челу им ђенерао Биихпћ. Знатни еу били нрнлози бјеловарских Срба. А Срби граничари из околиих села драговољно су ионудили своју иомоћ, обећавшн да ће сами нривести еав материјал за градњу цркве, при еамој иак градњи да ће помагати рукама својим. ()во пије било нраво загребачкој геперал-команди. На једну жалбу бјеловареких грађана — као што генерал-команда у своме одговору вели — <>-пес1тсћег ХаИоп (и ако тамо није било пи једнога Грка), да им ее несметаири градп.и цркве, геиерал-команда вели: Добили сте од цара дозволу за градп.у цркве, то је истнпа, али цркву можете градитн само тада, ако вам је нрква ну;кпа и ако имате новца за то. Работа — то је била обећана иомоћ се.вака граиичара — не може ее дозволити, јер граничар има давати и онако доета работе за друге радње и работа, о!) 1геуллл"! Н<ј,- оЈег §-е<1гип^еп, свакако је на терет граничару! И пошто нема нужде да се црква у Бјеловару гради, то се никако не може нриетатн, да граничари при тој градњи иомажу. Боже мој, каквих

ми све дапа писмо дожпнјсли! Белико је чудо да емо још н жпвн! Ето како је геперал-команда, мимо царсзс дозволе, отешчавала градп.у правоелавие цркве бјеловарске. А ијшје тога па неколнко година, војничка власт била је издала наредбу да грајшчари — паравио без ])азлике всроисповеети — довозе у Бјеловар материјал за градњу унијатске цркве! К'ако је пак бпло потребе од те унијатске цјжвс, видн се најбо.ве отуд, што је цар Јосиф паредио да се она не гради. Све махинације загребачке генерал-к-оманде осујећепе су. /Кел.а иравославног иарода, да у штабиом мјесту вараждннске брнгаде у Бјсловару, има и своју нркву, одржала је иобједу. Године 1784. .јула 8. ударен је темел., у част јг славу ираведиог ЈосиФа, обручнпка пресвете дјеве Марије. Гради.а је довршепа концем 17!>1. годиие. Дуго .је трајало, нреко еедам година. Сад задржи градњу власт, сад онет празпа благајпа. Али велика црква ннак је сагЈ^ађепа. те 4. јапуара 1792. еиископ Кнрил Жпвковић освети је у част и с.таву свете тројице. Још је много требало, док се набавило еве што је овој цркви нужно било. Него, срећом у Пакрацу био је мудри Кирнл епиекоп, а у Бјеловару ])евносни свештепик Јован Рајчевић, у народа нак, без разлике сталежа, пуно л.убавн сирам своје цркве. Па ишло је еве. П])и свршетку ирве стогодшнн.пце тнхо т[ мирио ирославл .ен је зпаменитн догаћај освећења те цркве. У очи 4. јануара ове године одслужио јс прота ,Ј ован Бучковић, негданш.и бјелова])скн канелан, а сада ироФесор богословије у Карловхџша, бденије. П])и св])шетку истога папомене нрнсутпом на])оду, са неколико ријечи, како је сутрашњп даи важан но оиштину бјеловарску, те нозове народ да на сутрашњу свету литу])ђију у што већем броју дође. И народ је дошао и напунио пространу своју цркву. На литурђији, коју одслужи споменути ирота са капеланом бјеловарскнм Ј. Хераком, цртао је прота Бучковпћ у бесједп својој у 1,ратк'о истојшју цасел.ен.а