Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Бг. 3.

нашег народа у села око Бјеловара, спомену постаиак Бјеловара и пређе иа излагаље стогодишње историје бјеловарске цркве, од постанка њезиног до данашњег дана, надовезујући на сваки ваишији моменат из нрошлости поуку за садагањост. Народ је пажљиво бееједу протину саслушао и био је троиут, кад је чуо и еазнао мпоге ствари којих иије дотле зиао. Носле литурђије оделужен је иарастос за досадање ктиторе и ириложнике цркве бјеловареке. Имена живих сиоменута су на литурђији. Евала народу којн је у великом броју ирисутствовао па свечаиости овој. Срби грађани и чиповници у Бјеловару ноказали су се и овај иут, да им је црква њихова мила. Али у једноме као да је иошло иатраг.

При градњи бјеловарске цркве први су се ноказали ОФицири, крајишници Срби. А при прослави стогодишњице не бијагае ни једног ОФицира Србина, и ако их у Бјеловару има! Да ли је за 100 годииа нестало свијестп црквене и народне у редовима наших 0Фицп ])а, или је можда кривица. у томе, што иије било довољно проглашено, да 1.е се стогодишњица та у цркви ирославити. Дај Боже, да буде овде кривња! Тихо и мирио, као што се скупио народ у цркву, разишао се он кућама, игачекујући жељно да. огране нролеће, а на пролеће нада се свом вубљеном владици Мирону, да му дође у каионичку иосјету, на с њим заједно да нрослави стогодигањицу своје цркве свечаније и веселије.

ХЈРМКДа 111111 Из: ТЈтоп Сћгеиеппе" оа француоког превео (Наетавак)

. рић.

Ј^ооиЈање- социЈалис-тичке шкоде зауаима у енциклици 15страна. Туиана живо браии ираво поседан иаследетва; он таиазива ириродними божанетвеним. Као темељ иоееда он сматра рад; ои закључује, да бп зајсдница иметка шкодила и еампм онпма, којпма би трсбало олакшатп. Од 15. до 28. стране папа говори о суделовању цркве прн решавању социјалног иитања; наводи пачела хришћанеке науке. Од 28. до 41. страие папа разјашњује дужности државе; оиисује ошнте дужнос-ти ирема раденицима, као и оне/ које они треба да иснуњавају у религиозним радионицама. Ту треба да влада чистоћа нарави и правда; да се избегава заједничко мешање сполова (1г ргонпвсике). које је противно моралпоети; да се иоћни иослови ирилагоде сиолу и добу раденика. Авторитет закона треба да се у пзвееним границама иобрине за еве то. По том иаиа указује на штете, које проистичу из обуставе рада. Он призива иосредовање закона, како би ирестали и избегли се узроци сукобима између госиодара и раденика; а да се то постигне, он нрепоручује поштовање одмора госиодњег (недељног). У погледу наплате он држн, да би мешовити одбори требали да решавају иротивно-

стп међу госиодарима п радеппцнма; ирепоручује штедњу, која је за раденике од" велнке корпсти. Од 41. до 52. и последње стране папа говорп о раденичком удружењу, о осигуравању, о заштитп и нравозаступству (вугнИеа!;). Он завршује: „Треба се што брже иобринути, да зло одуговлачењем не иоетане неизлечиво. Владе треба да у том погледу створе законе и институције; богаташи и господари да се сеКају својих дужиости; сиротиња да се покорн гласу разума; н пошто је вера једина у стању, да темељно пз.течи зло, то треба да сви, а особито владике п свештенство, употребе свој благодатни уплпв, да поучавају, а и еами да што впше чиие дела мнлосрђа, што је темељ свакој врлини." Које од ових питања није било претресано од толико писаца, говорника и журналиета"? Ми ее усуђујемо да тврдимо, да су она разлагана и јасније и темељније, него што их је папа разложио. Кад је Леону XIII. требало три године, да састави своју енциклику иомоћу свију тајника, н свију оннх особа, које обично у иомоћ позива, онда ее мора прпзнати, да он није обдарен тако високим умом, као нгго му га његови поштоваоци тако издашно нриписују. Човек и обичнога ума могао би за четрнаест дана еаставити