Српски сион

СИОН."

Стр. 45.

енциклпку, на још п.бољу. ЈЈакав, дакле, резултат можемо очекивати од таког списа? Ко год прочита енциклику, не ће наћи ни једне мнс.ш, коју ие би н сам још одавно нмао. У почетку окружнице пнта папа, од куда додази социјализам, па мисли, да је он иород револуционарних идеја, које су прекинуле са институцијама средњега века, а на њихово место нису друге ностављене. То нросто доказује, да тако учени непогрешиви пе нознаје повеснице. Средњи век је пао услед злоупотреба, којима је народ био жртва. Сеотки раденици беху робови нлемства, епискона, и других црквених достојанственика, који често беху гори од световннх. градовнма господари, или иатрони раденика саставише кориорације, пак су са обичним раденицима поступали онако, као и племнћп и црквени достојанственицн са сеоскнм, тако, да је сав поеед и ева тшдустрпја бнла у рукама госпоштине. Сваки дан читамо у клирикалним листовима, да је народ у средњем веку стајао што може бити боље. Ти побожни листови пеће да воде рачуна о борби народа с-а својим угњетачпма, п о општем покрету, који је подигао народ, кад је револуција отиочела да руши средњи век. Да је народу било добро нод том управом, зашто би ишао за тим, да се укпне. Револуцију је подигло грађанство протпв племства и внсоког клира. Данас пак хоће грађанство да заузме место арттстокрације, н не бринући се за иарод. са којим не ће да подели погаче. Поеле револуције грађана ; ето настаде револуција народна н раденичка. Народ, у кога је сиага, п победиће. Данас треба мислитп на то, како да се умерп народ у његовој будућој лотребп, па прпстатп на његовс праведне захтеве. Впдећемо, да ли ће Леон XIII., којн ннје схватио постапак социјалпзма, умети показати средства, да се успостави тако искушапи мир у западном свету. Папа се упустио на дугачко п на шпроко разлагање о ираву поседа. Одавно је још Придом тај предмет врло темсл.но обрадно. Ннко не вели, да раденик нема права на земл.у, коју је купио и платно. Комунизам је мртав, а раденнк га заиста не ће ускрснутн; он ће радије певатп са разочарсним ученнком оца Кабета: „Заиста је одвратно Бити комуниста, До грла ми давно Дошла та комуна."

Пана дакле није имао пужде и потребе, да тако опннтрно говорн о тој стварп. Цео је свет за посед; само што нма много раденика, којн при свем свом труду не могу т до ткега да дођу, а има опет много ленштина, који лепо имање имају, али еу г га стекли крађом. Треба лн, дакле, поштоватп украдено, н неморалнпм начпном стечено нмање, Кад видимо, да вредни раденицп не могу нпкада нигата да. задобију? То главно питање папа брижљиво избегава. Он говори о поседу у оиште, као да не бн требало разликовати законпто имање од кра!)ом стеченог! Да је ово последње било у рукама онпх, којн су га стеклн евојим радом, нестало би социјалног питања. Села би се напунила народом, а градови не би вптне били средишта агитацнја. Римљани су у т рудокопе елали осуђенике. Зашто се не би и сада. тако радило, а поштеном раденику дало, да са евојом породицом обрађује своју земл.у, или да тера какав запат ? Нека му се данас плаћа наднице толико, да може што год и заштедити, пак ће та уштеда брзо да, се претвори у г посед земље. Она велика друштва кајишара бпла би мало спромашнија; али бн за то иоштени раденик мало лакше живео, а постао би јопт попттенпји, па и сретнпји. После личнога права на посед прелазп напа на породично. Он га с иравом сматра светим. Шта се може отуда изводити? То, да раденик, као етарешпна породице, има двоструко право -на носед; а то ће рећи, да треба да је боље плаћен, како бн обезбедио својој жени и децтг храиу, одело, и све за жпвот потребно, а угатеда претвориће му се у посед. Али папа не пзводи те консеквенције пз свога начела, нсго велн, да држава нема права, да себи присвоји раденнчко добро, и да се мегаа у иородичне послове. По тбме он одбацује државнн соцпјалнзам. Такав социјализам мо;ке имати последника само у Немачкој, н нигде впгае. У осталом, социјалпзам није танав снстем, којн би се могао лако деФпповати. п којп би имао јсдну н исту доктрину у разннм земл.ама; то је, унраво, тежња за друштвеним побол.ппти.ем у корпст оинх, који раде. Он ее сводп па гато већу надннцу. Раденицп ее не надају, да ће је добнтп помоћу државе; па имају н прапо. Опн не желс заједничког поседа, на којн папа безразложно удара.