Српски сион

Б р. 6. СРПСКИ

иашег Службеника баш у тгш моментима св. Литургије разликује од грчког. Ево тих разлика: 1.) По нашем црквено-словенском Службенику иосле возгласа : „Т воа № твон\-& т (к 'к принвсАфЈ," и т. д. и дотичне тајне молитве, свештеник призива св. духа ради освећења нредложених часних дарова, гововећи тајно три нут молитву: „Гди нже [цнсватдго ткоего Д8\а" и т. д. и између тога ставл>ене стихове: „Сердце чисто созижди во /шгк Боже" и „Не шв«ржи шне лица твобги>" и т. д.; те иошто свештеник и трећи пут очита: „Гдн нже пресвАтаго". .. одмах знаменује и благосиља св. даре, говорећи: „И сотвори оукч> \/1'ккх. сеи" и т. д. А у грчком Службенику иосле молитве: „Гдн нже ирескАтаго твоего Д8\а" и дотичних стихова, стављено је још и ово: „ЕГта: А о с јс : гГ 6 9-гог ђЈлш. К у. i v 0 v: '( )тг у.у.~у.-)у.; ~л; уХшаста; о'у/гугг. " Т. ј. За тим (Таже): Слава: „Елагосиокенх еси Хрјсте Боже наша" и т. д. „II нкмск: вгда снизшедх газћжн сл Т а ", — а тога у нрквеноеловенском тексту не нађох ни у једиом Службенику, који ми до сад до рукс дође, иаравно с тога, што тога додатка у иашим Службеницима и нема. 2.) По нашем Службенику, иошто се свештеник иричести и очита дотичну благодарствену молитву, — отвара царске двери и узносећи св. потир, показује народу, говорећи; „Со стра\ол!х КожТи/их н в"кро1о пристбпите". А по грчком Службенику, свештеник отворив двери с нотиром у руци ГОВОри народу: .Лкта србјЗои веоО. тЈ.о тгм; 7.7.1 -роагл&гтг." Т. ј. „Со стра \'0 /их кожТнл1х, к-кро(о и лк>еокТк > пристбпите". 1То томе дакле у нашим Службеницима изостављене су речи: „н л к> к о к мо". Ми смо о овим разликама говорили са вшне наших одличних свештеника, тражећи им узрока, но у том испитивању дођосмо до разннх ресултата. Међу тим добависмо једно признато стручно дело, које у наше нротусловне претпоставке унесе мало више светлости, да ее лакше приближимо истини. Тако у погледу нрвога места, т. ј. тропара и кондака духовског, којих у нашим Службеницима иема, — и ако не нађосмо авторитативНа извора, који би нас автен-

СИОН." С тр . 89.

тично известити могао, услед чега ,је и када унраво унесен тај додатак у грчки текст св. Литуршје, и зашто га у црквено-еловенским Службеницима нема, — ипак судећи по једном иаводу у „Литургицн" знаменитога руског писца Ивана Дмитревскога (ново допуњено и поправљено издање год. 1884.), који гласи: „Молитва, заклгочаклцаи призиваше свитаго Духа произносимаи СвнШеникомт.: „Господи нже нресклчтаго твого Д8 Х а" ст> нћкоторнмн псаломскими стихами, внесена вт, канонт, 6в\-аристТи впос.тћдствш учителнми Церкви длн того, чтоби ст> особешг&ишимт, прилћжашемЂ исироситг, Духа 1>ож1а кт, освнш,ен1ГО даровт,.... у составителеЈ! Литурпи она не помФлцена зд^сђ; потому что дћлаетт, раздћлелп«' смисла вт, еловахт, молитви Вв\аристТи (Смотри вт, книгћ о са!ЈженТА\-х н чинонолож. церкки листт, 14. на обор.) Таково разд1,леше смисла чрезт, вставку молитвт, другаго рода какт. пелг.зн принисатБ самому Баси.пго. то и вт, древнихЂ греческихт, спискахт, Лпту ])Г1и БаСИЛ1Н и Златоуста етои молитвн (Госпо л и и м: е пресвАтаго т к о е г о Д 8 \ а), 1гћтт, (Смотри вт, требп. Греческ. издан. Гоаромт,, вт, разност. Литурпи, стр. 81. 88. и 93.), равно какт, и у св. Апостоловт,, у Јакова и Евангелиста Марка (Смотри Чниополож. Лпостолћск. кн. 8, гл. 12, и вт, Литург. Такова и Марка)." (Биди П. Дмитревски §. 107. стр. 234. 235.), — очевидно је иретпоетавка, да је и тропар и кондак духовски на том месту у доцнија времена у грчкн текет Лнтургије унесен. Остало бп дакле да се реши још питање: кад се то догодило и за1Нто тога дод а т ка и у и ашим С лу жбеницима нема? Што се иак тиче друге разлике, т. ј. речи: ..у.у). гхухпгјс" —- „и лгобовш", којих у црквено-еловенским Службеннцпма нема, —* ту смо са разјасњењем сретнцјн; јер у номенутој Литургијн И. Дмитревскога на стр. 277. нађосмо под §. 136. ову примедбу: „вт> греческихт, нннћпшихт, печатннхЂ Служебникахт,, кђ симђ словамт, нрибавлено: „и лгобовјго х«1 хјхшј$" изђ Литургш Такова, брата Божш, гд1, возношетие сле чнтаетсн такт,: „со стра\*ол\х БожТилга н к'кр о нј и лкковмо прнст8пите!" Но какЂ вђ древн1;ип1ихт, спнскахЂ Литург1и Златоуста