Српски сион

Стр. 122.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 8.

вест бивше супруге, или супруга; 6.) место рођења и нребивања умрлога лица, са назначајем улице и кутњег броја оне куће, у којој је живело; 7.) вероисповест умрлога лица; 8.) годииа живота умрлога лица; 9.) име болести и род смрти; 10.) да ли се је умрло лице пре смрти исноведило и нричестило; 11.) место и даи ногреба; 12.) својеручни нотнис свештеиика, који је ногреб свршио, са потпуним исиисом свога имена и свештенпчког карактера; 13.) примедба — у коју се уиисује све оно, што је нужно знати о смрти умрлога лица, а за што нема носебне рубрике. Н. ир. ако је реч о ногребу утопљеника, или иначе нађених неиознатих лешина, на се ништа не може дознати о личности, имену, стању, занимању и месту пребивања дотичиога мртваца — нужно је у нримедби матр. занисника умрлих ирибележити све што може служити за основ расиознању истога мртваца (н. нр. описати му: облик, раст, одело и т. д.). Ако је каква лешина ексхумирана (т. ј. после погреба ма кад из гроба извађсна) и на друго место пренесена, треба и ту околност у примедби матр. записника умрлих прибележити. Овде је умесно напоменутн: да је нри вођењу матр. записника умрлих увек меродавно оно место, где се је смртни случај догодио, а никако место, где је дотичии мртвац погребен. У томе погледу издало је кр. уг. министарство 12. јануара 1879. год. нод бр. 32.889. ех 1878. наредбу, у којој путем надлежних енарх. власти уиућује свештенике, да при вођењу матр. записника умрлих увек имају у виду само место, где се смртни случај догодио и по томе да убележавају у матр. записиик умрлих све смртне случајеве, који се у њиховој парохији догађају, ие изузимајући ни оне случајеве, када се мртвац ради погреба и у друго које место пренаша. Што се тиче убележавања у матр. заипсник умрлих мртворођене деце, у томе погледу од наше надлежне духовне власти, колико је нама познато, није издана никаква наредба, које би се свештеници нридржаватн имали — али ношто државна власт наређује, да се мртворођена деца имају у један мах и у заииснпк крштених

(рођених) и у занисник умрлих безусловно убележавати, пошто појава те мртворођене деце може да има правних иоследица но грађанске и брачне одношаје њиховнх родитеха, имајући у виду пз неносредног искуства поцрпано уверење, да наши свештеници у иогледу матрикулисања мртворођене деце најразноврсннје ностунају, јер, док једни такову децу у опште пе унисују ни у који матр. записник, дотле други, и кад би хтели, не знају, како треба ту децу у матр. записник крштених (рођених) и умрлих унисивати — уз оио, што смо предходно рекли, о уписивању те мртворођене деце у матр. записник крштенпх, — у погледу уписивања такве деце у матр. занисник умрлих — и дотле, док падлежна власт пе изда у том иогледу општу, обавезну наредбу — дајемо нашим свештеницима ргорпа анс^опШе ово упутство: При увађању мртворођене деце у матр. записник умрлих имају се иснунити само ове рубрике: У рубрици, где је реч о времеиу, када се је случај смрти десио, има се убележити време (година, месец и дап) иојаве мртворођеног детета. За тим треба испунити рубрику о нолу и о родитељима мртворођенога детета. У рубрику, где би се имало уписати име п нрезнме умрлога лица, кад је реч о мртворођеном детету, које као таково нема имена, јер није крштепо — доста је уписати речи: „једно мртворођено", — а у рубрнку, где је реч о полу (роду) умрлог лица, ношто се и код мртворођеног може констатоватп: којега је нола (рода), треба убележнти „мушко" или „жеиско". У рубрици, где јс реч о болести умрлога лнца, код мртворођепог треба убележити „нре времена рођено". У рубрнку пак, где је реч о свештенику, који је иогреб свршио, пошто погреб мртворођеног детета свештеник не извршује, има се уписати име онога лица, које је мртворођено дете укопало. Све пак остале рубрике у матр. записннку умрлих остају у таквом случају неиспуњене, и имају се знацнма нразнине или непспуњења означити.

По што смо у нредходним чланцима но своме најбољем знању и умењу говорили о вођењу матр. записника крштених, вен-