Српски сион

В р. 8.

..(•ЈЧКЧЛГ (Ч!()!!."

С тр. 115.

дубоким страхопоштовањем пред престо Божјп, да сврпшм бескрвпу жртву за спасегт.е душа хришћанских и да топлу молитву за срећпо и благослова Божјег изобилно живовање ваше принесем подножју оца пебеског, чиним и чинићу ја то по милости Божјој као свештеник Божји, срцем пуним љубави премаОиом, Који меје послао, према вама, међу које ево дођох данас. — Кад сам вас позвао, да љубпте иравославну вјеру своју лијепу и кад вас опомињем да кх на^чеша страна и различна не прилагаитес/л (Јевр. 13. 9) хоћу да нагласим и то, да је свештеник цркве Христове од самога Бога постављено лице, које има права и дужност, да Богом установљена благодатна ередства употребљује за епасење свију који спасења желе и траже. Тежак је дакле пред Богом гријех, кад ко не поштује, не слуша и вријеђа свештенике Божје, јер не ноштујући и вријеђајући њих не иоштује и вријеђа се сам Бог, који их шаље. Но још је тежи гријех, кад свештеник пије „слбжитеак склчткшх и скинш истинн-ки" (Јев]>. 8. 2), када благодатна средства, тајне, не употребљује онако и на опу високу цијел, како и на што су одређепе, другпм ријечима, кад се не стара о спасењу етада свога, него о себи и својих страсти задовољавању, чинећи све као од невоље или чак сккернагш ради прикмтка свога. Да, тежак је то гријех ii „проклатх с1ј/м-,'/>••, КаЖС св. писмо, „твораи д-кло КожЈе сл некрежешелгл". (Јер. 48. 10.) Жалосна ће бити душа моја, ако вијерни не буду поштовали и љубили свештеника својих, који вршећи свете тајне примјењују на живот од Христа Спаситеља иа Голготи заслужено спасење вјечно. Тешко ће ми пасти ако сазнам, да је слаб одзнв народа на позив еванђелски к вечери тајпој, на којој се ломи хљеб — тијело Христово, и пије чаша крви Христове. Но још жалоснија биће душа моја, ако се нађе по који саблажњив пример пемарности у вршењу повјерене службе свештенпчке У тој Богомми повјереној дијецезимилој којој на челу и као свешктеник стојим ја. Но топло се молим Богу милостивом, да одклони од цркве своје искушење такво. Мрлим се оцу светом, да сачува у име

своје од зла и да нико не погине од оних (Јов. 17.) који са мном и у моје име раде на светом дјелу освећења и спасења повјереиога ми стада Божјег. Но у дужности мојој епископској п у бризи мојој очинској биће, .љубазни моји, п то, да вам будем пастир добри, који за добро стада свога иолаже и душу своју. Кад би у том погледу требало да вас нарочито молим, молио бих вас, да иослушате глас мој и да пођете за мном! Глас тај познате ви и не ћете бјегати од њега. Ви позиајете мене, ајапознам вас. Све што хоћу, међу вама и с вама хоћу. А да та мој а воља иостане дј елом у славу имена Божјег и цркве његове, добро и кориет вашу, помозите сви: свештеници савјестним и попкгеним радом својим у цркви, школи и општини својој; вијерни ревним и иекреним у оквнру закона дозвољеним учешћем својим у управи црквеннм имањем и црквено-просветним и добротворним закладама. У том послу нека нас руководи л,убав хришћанска, а не себнчност ниска, корист цркве и опште добро, а не корист и добро појединца на штету цјелине. Кад бих вам, љубазни моји, казивао и опет слабости и немоћи моје, казивао бих вам оно што знате и иозиате сви. Сам човјек за себе, па ма како учен и богат, силан н моћан, није и не вриједи ништа. Тек у друштву са бићима себи равнима може да стјече услове за духовно-морални живот и напредак свој и својих. Моја нада у милост Божју велика је. Велика је онаи у помоћ и потпору вашу. Милост Божја и несебичпа, искрена потпора ваша, може од иемоћи и слабости моје да учини моћ и снагу, која се иште за успјешно вршење тешке службе епискоиске. Вјера у нромисао Божји не да ми да клонем при помисли иа одговорност голему. Нада у милост Божију и мудрих савјета и самоирегорљивога родољубља вашега потпору искрену кријепи ме и подиже. ЗБубав према дјелу Божјем и стаду његовом, води и доведе ме. ето међу вас, да вае својим првопастпрским благословом бла- *