Српски сион

С тр. 120.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 8.

да ли је у њој „нроведнички материЈал" тако склоиљеи и удешен, да одговара захтевима и правилима „омилитике" — што је, нузгред буди речено, ван еваке еумње добро и корисно и много доприносн н самој ироиоведи; него разумем уираво то: у каквом се облику проповед пред слушаоце износн, т. ј. разумем сам нзговор ироноведи. Познато је, да једна и иста проновед у устима два разиа ироноведника има разлпчнту вредност и утицај. Тако је исто нознато, да лошија, па баш и доста лоша нроповед, кад ју изговорн добар и вешт нроиоведник, више утиче на сдушаоце него добра на и иајбоља ироповед, коју изговори лош и иевешт проповедпик. А кад то зпамо, опда нам се н само каже, да се при постављању окружних протопресвитера има нарочито иа то назити, да у лицу окружног протопресвитера добијемо и имамо правог нроноведника, на име таковог, који ће знати и моћи дати проповеди добар облик, како унутарњи језгровитом и ваљаном садржииом, тако и сиољашњи — лепмм изговором. То је иак нужно за то, да би окружни иротопресви-

тер могао оити свагда и свугде ако не бол.и, а оно бар исто тако добар п вешт проноведник, као што су и ноједини паросп његовог округа; јер су верни, нарохијани ноједпних места неког нротонресвитерског округа ради наћи и видитн у своме нротопресвптеру нешто више и боље од свога евештеника-пароха, или бар нешто једпако, а нипошто ниже и лошије. Какав нак нроиоведник има бити спископ, тај „врховнн учитељ" целе епархије, који је „дужан чешће окружне посланице слати нодручноме клнру и народу, поучавајући их у хришћанским истинама и држећи их тиме у живој свези са собом" (Дужпости Епискона нрема „својој епархији" — „Прав. цркв. право" § 92. стр. 351.) — то нам се каже и само, а то нам каже и св. ан. Навле у носланици својој ка Титу: „Јер владика треба да је без мане, као Божји нристав... који се држи вјерне ријечи но науци, да буде кадар и свјетовати са здравом иауком и покарати оне који се противе". (.1, 7. и 9). У очи „велика св. три Јерарха" 1892. Парох Богољуб Мирковић.

(Свршетак.) II. ЗАПИСНИК ВЕНЧАНИХ.

ако је иама иознато, у црквама и Г '~'* Ј парохијама карловачке срн. нрав. митроиолије у вођењу матр. заппсника венчанпх не влада нотребна једноличност и једнообразпост, јер матр. занисници венчаних нису евуда но једном и истом обрасцу уведеии. У некојим нарохијама и епархијама воде се матр. запиеници венчаних по обрасцу, у којему на првом месту, одмах носле текућег броја, долазн рубрика у коју се забележава година, месец и дан трикратног оглашења, како женика тако и невесте — а у другим нарох-ијама и епархијама у матр. заниснику венчанпх у опште н нема те рубрике за трикратио оглашење женика и певесте, него се само у рубрици „примедба" једноставно убележи:

да су женик и невеста три нут у црквн оглашени или да еу енископском диспензијом од оглашења ослобођенп.*) У главном можемо рећи, да матр. заиисиик венчаних има, или бар треба безусловно да има ове рубрике: Текући број, за убележавање броја веичања, која се у хронолошком реду једно за другнм у једној години дешавају. Почетком сваке године иочиње и нов текући

*) Свакако је крајње време, да се у вођењу свих матр. записника уведе строга једноличност и једнообразност у целој карловачкој срп. прав. митрополији, а то ће време скоро и наступити, јер — као што је познато — св. Архијерејски Синод у Карловцима донео је још пре годину дана решење, да се уведе једноличност у вођењу свих матр. записник.ч, т^ кад скорим предходни нрипремни послови за увађање такове једноличности посвршавани буду, завешће се у целој срп. прав. митрополији карловачкој вођење свих матр. записника по једноличним, целисходно и стално утврђеним обрасцима. Писац.