Српски сион

С тр. 168.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 11.

тушта разлога, да због „сваке ситпице" не тужује свога брата свештеника надлежној му епарх. власти. А кад све то знамо и добро пресудимо, а уз то не заборавимо да су окр. протопресвитери обично једипи извршиоци и надзорници налога и наредаба виших епархијских и митрополијских власти, онда се не можемо много чудити: што се многе наредбе истих власти ни за 100 година не могоше тачно извршити, онда нам је јасно: зашто и данас још не знамо колико нас је! Јер кад се у основи греши — морају ногрешке и у врхунцу да избијају. Кад су Фактори несигурпи — не може ни резултат сигуран бити. Кад су органи болесни, мора боловати и цело тело. Но пођимо за корак даље! — Замислимо, да епархијеке власти хоће да сазнају право стање у епархији, хоће дословце да спроведу н. пр. своју наредбу о

тачном вођењу домовних протокола у свима подручним парохијама. Окр. протопресвитери су без икаквих обзира смело и отворено пријавили епарх. власти, да у 1 / 4 или можда '/ 2 подручних им парохија нема тачннх, иди никаквих домовних иротокола. Епархијска власт издаје најозбиљнију наредбу, да су у извесном року времена сви свештеници — под теретом најстрожије одговорности — дужни увести вођење тачног и поузданог домовног нротокола. Окр. протоиресвитери су — под теретом личне одговорности — обвезани: да у извесном року поднесу извештај, да ли су домовни нротоколи по свима парохијама'у реду. — Нема сумње д а таков а стр ога нар е д б а енарх. власти — мора имати извесног успеха. Али да ли ће имати и апсолутног успеха! Да ли је зајемчено, да се таковом једпом или и дееетином других строгих наредаба може у сваком случају до потпуног успеха доћи! ? 1в ее.)

о приступању к исповеди и причешћу.

се вре,иа поклаша!

{^»,а време носта св. црква наша позива своју децу на покајање. Ради тога нокајања одредила је исновед. Ово су, дакле, дани покајања, дани исповедања. Исновед је тајпа покајања. После исповеди и покајања причешћује мајка црква децу своју телом и крвљу Господа нашега И. Христа. То је тајна св. причешћа. На исповед треба да дођете у ове дане сви. Сваки се има ради чега покајати, са срца што исповедити. Сваком је потребио да окрепи и тело и душу св. причешћем. Каква вам је корист души, ако цео ност препостите, а не исповедите се? Каква ли корист и души и телу, ако цео пост проведете о хлебу и води, а не исповедите душу Богу, душу и тело не окрепите св. причешћем тела и крви Спаеитељске? Таквим постом можете кињити тело, које је потребно за рад, а души не наћи спас. Такав пост није хришћански,

так^в ност не жели наша св. црква. То је пост лицемерни, то је ност „бледога лица", а не — душе која се каје. А „« кр{/ИА покал!!!а" ! Ово је време нокајања; рад кајања је пост. Заман је пост без исповеди и св. нричешћа. Јер заман ће вам тело бити нразно и лако, кад вам је душа испуњена тамом, притиснута грехом, а савест оптерећена непокајаном грижом, неисповеђеним немиром. Заман ће вам тело дрхтати од слабости и нејела, кад вам тренетала буде грешна душа и нрестрављена савест. Ко се не исповеди и не нричести у време овога носта, све једно му је, као и да постио није. Јер ност није рад мучења тела, него ради јачања и снажења душе. Пост је ради покајања, покајање ради причешћа. Дођите на исповед — спремајте~се за свету причест.