Српски сион

С тр . 274.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

напред, знајући, да I>е организацијом наше црквене аутономије баш на тим и таквим начелима, на којима се нодиже и сам „јединствепи" штатут, учинити неисказане користи народу и цркви: да ће тиме баш и себи стећи благодариа сномена од потомства, докле год буде сриске повеснице тра-

јало! У то име с Божјом помоћу, неустрашиво напред! Оволико нађосмо за данашње околиости нотребно, да приликом горље епупцијације киеза иримаса о римокатоличкој црквеној аутономији, и ми о тташој црквеној аутономији рекнемо! &

ТОЛСТОЈ У ИЗДАЊУ ,.МАТИЦЕ СРИСКЕ". Напиеао прота Јован Вучковић.

•к «5

о је читао Толстојеве ирииовијетке у 30. свесци „Кп.ига за народ", тај их и зна, а ко није читао, ево му кратког садржаја, најнрије ирве, на онда и друге приповијетке. У првој се приповиједа: Два сина богатог неког човјека, један војник, а други трговац, засноваше куће за се. Војник не може да напредује, јер жена сувише троиш. Трговцу опет никад доета. И ишту од оца свој дио. Отац одбија на најмлађег сина, Ивана-лудака, и кћер, нијему Малању. Но кћи нијема, на не може нротестовати, а Иван је лудак, на му је све ираво. Тако

(Наставак.) меновој смрди Иван-лудак, пе може е њим да једе за истим асталом, па се Иван уклања. У четвртом дијелу излази ђаволче квје је Семена упропастило, да окуша са Иваном. Но зла му срећа. Смета Ивану код косидбе, па изгуби пола репа. Хоће да упљесниви Иваново ражено снопље, а Иван га набоде на виле. Иваи га не хтједе пробоети, већ пусти и њега с миром, а доби од њега моћ да може из ражене еламе нравити војнике који знаду пјевати — да буде моба веселија — изговарајући Формулу: „реко поп да не буде сноп, кол'ко у теби сламака, тол'ко мени војака". Иослије те аФере до-

добише старији сннови свој дио, без свађе шавшн кући налази и другога брата, којега и кавге. С тим свршује ирвн дио припо- такоће љубазно прима, а са његовом женом вијетке. пролази као и са женом првога брата. У другом дијелу наставља се са при- ! У петом дијелу прниовијетке долази повжједањем о напорном раду тројице мла- треће ђаволче, које је упроиастило Тарасадих ђавола око тога, да браћу заваде, јер трбушка, да Ивана смете. Иван-лудак симатором даби није било ираво, што се браћа јече дрво да прави нове куће за у миру иодијелише. Семен војсковођа, мајсторијом ђаволовом, изгуби битку одсудну, пронаде му углед н иметак и он се враћа к своме брату Ивану-лудаку. И Тарасу трговцу натрунило је већ младо ћаволче. И ои ће на скоро пропасти, па ће морати натраг к оцу, управо к брату Ивану-лудаку, коме треће ђаволче не може да нахуди. У трећем дијелу нриповијетке дочепа Иваи-лудак ђаволче које му смета при орању, али га пушта с миром, добивши од њега три коричка, лијек од сваке болести. Вративши се са орања налази код куће Семена-војина и жену му, који ишту да их прехрани. Иван-лудак их црима. Жени Се-

Ђаво отешчава Ивану-лудаку посао. Но лудак уз неизмјерни напор Физичке силе, као и у пређашњим сусретајима са прва два ђаволчета, надвлађује. Увати ђавола, али га не посијече већ га пушта, добивши моћ да од храстова лишћа прави новце, за које Иван мисли да ће битп добри дјеци за играње. Шести дио ириповиједа како Иван-лудак прави иовац и војнике за забаву женскадије, која се отима за новац-играчку и чуди се војницима пјевачима. У седмом дијелу приповијетке казују браћа Ивапу-лудаку шта се све може са војницима и са новцем учинити и Иван