Српски сион

Стр. 376.

Б р . 23.

I:

тш — (Свештенички зборови. — Опозиција против свештеничког удружења.) У прошломе броју овога листа, говорећи на овоме месту о свештеничким зборовима, који се држе широм митрополије карловачке, иогрешио смо саонштили једоу вест, коју нам треба овом приликом исиравити. Говорећи на пме, где су све до сад држани свештенички зборови ради свештеничког удружења, на основу добивепе иејасне брзојавне вести номенусмо, да је 29. маја о. г. одржан у манастнру Фепеку збор свештеиства протоиресвитерата земуиског, иа коме је сакуиљено свештенство такођер прих в а т и л о м и с а о о с в е ш т е н и ч к о м у д р у ж е п, у — а међу тим, као што се иакнадио бол.е известиемо, ствар свештеничког удружења је сасвим у обратиом иравцу решена т. ј. свештеници з е м у н с к о г а и р о т о н р е с в и т е р а т а с а 16 иротив 8 гласова изјасиили се иротив свештеиичког удружења, а н р и х в ат и л и с у с а м о и р о т о п р е с в итер ске (!) з б о р ов е, па к о ј има би с е свештепство имало договарати „о с в ој и м с т в а р и м а" (као да би се на зборовима општег удружења имало разговарати пе о својим, већ о туђим стварима!). Даиас опет добисмо брзојавиу вест из Ст. Бечеја о томе, да се је свештенство старо-бечејскога протопресвитерата иа збору своме држапом 2. (14.) јунија о. г. већином гласова изјаснило такођер против свештеничког удружења. Ми у ове вести не могосмо и не хтедосмо веровати дотле, док не добисмо * потврде из најпријатељскијих руку. Јер и ако много нолажемо на свест и разбор одличног и интелигентног свештенства земунскога и старо-бечејскога протопресвитерата, ииак, да ће оно заузети опречан ноложај према свештеничком удружењу, за које се изјаснила већ готово половина свешштенства у целој митрополији карловачкој, то не могосмо веровати, и ако нас не-

који пријатељи већ у напред о томе увераваху. — Који су разлози руководили већину свештенства из земуиског и старобечејског протопресвитерата, да одбаци мисао о свештеничком удруж^њу, нама то није иознато, а не можемо се томе ни довити, док нам то позвани свештеници сходним начином не протумаче. За сад и до сада могосмо да се довијемо само овој хипотетичкој мисли: Можда је свештенству земунског и старо-бечејскиг нротопресвитерата, односно онима, који еу се изјаснили против општег свешт. удружења — очи засенила она дивна слога и уши вређала она пријатна хармонија, којом се спровађање општег удружења отпочело било, на као добри Срби, који традиционално не трие слогу, ставише се у онречни положај оиако тек промене ради, те унесоше у иотпупу хармонију и мало дисхармоније и дисонанције, већ и ради тога, да се неби дело општег свешт. удружења снровело с неком мртвом монотонијом, — иа би непријатељи могли чак и то рећи, да је свештеничко удружење под морање и на команду остварено. Тако тумачимо ми иоступак већине свештенства земунскога и старо-бечејскога протопресвитерата — и кад ствар тако схватамо, разуме се, да се не ћемо бацити на ноље неких рекриминација, него ћемо поштовану браћу свештеиике из земуискога и старо-бечејскога протопресвитерата свесрдно поздравити, као добро-дошлу опозицију, која ће нам много помоћи, да се што боље разбистре иојмовп о оиштем свештеничком удружењу, против којега та наша драга опозиција положај заузима. За то бисмо ми без икакве анимозности, већ баш са искреном љубављу и пријатељством, слободни били позвати иоштовану опозицију, односно оне свештенике који су гласали протпв оиштег свештеничког удружења, да нам у овом листу разложе и кажу: за што су они противни општем свештеничком удружењу? Та