Српски сион

Вр. 23.

„СРПСКИ СИОН.'-

Стр. 377.

начело „ у1п1л18 ппШв " ваљда још није тако престареЈго и изанђало, да га треба са свим забацити'? Или можда је наша опозиција изнашла начин, но коме се несложним и распарчаним силама и неспоразумним радом више да постићи, него уједињеннм силама и споразумним радом!? Или јој можда боде очн оно „јединство мисли, организација рада, солидарност чланова свештеничког сталежа и међусобиа им лична узајмица", што је у пацрту правила изложено — а поштована опозиција можда мисли да је бо.1,е оно досадашње растројство у у мнсли, дезорганизација у раду, несолидарност у целини п неслога и безглавље у свему!?Но не !.емо даље питати ни домишљавати се о ономе, што ће нам поштована опознција и онако са свим лепо растумачпти ! Казаћемо још само ово: Ми не верујемо, да су у свештеника који ступише у опозицију тако уске, тесне и хладне груди, да онн хоке само скучене протопресвитератске зборове, поред којих не може битн нити јединства у мисли, нити организације у раду, нити солидарности у правцу и тежњама, нити у опште живљега рада и бујнијега живота на пољу црквено-религиозном и народно-просветном. Или се зар поштована опозиција плаши од општег свештеничког удружења ваљда за то, што би се са њиме између свештенства појединих епархија порушио онај кинески зид, који је делио н. нр. земунског свештеника од панчевачког, или ст. бечејског од турско-бечејског! ? Ио застаћемо, ћутаћемо — док не чујемо глас од поштоване опозиције. Застаћемо већ за то, да нам се не пребаци да ређамо неоправдане инвективе — јер то нам у опште нпје било у намери. У послу око остварења свештеничког удружења, ми се само радовати можемо, ако се сусретнемо са свесном опозицијом, у борби с којом ће се ствар свештеничког удружења само боље пречистити и оплеменити. Опозиција, која је никла у кругу свештенства земунскога п ст. бечејскога протопресвитерата, свештеничком удружењу не може шкодити, већ само користити. Јер то, што се већииа свештенства из истих нротоиресвитерата изјасиила против општег

свешт. удружења, неће и не може ни за длаку спречавати остварења општег удружења. Јер у најгорем случају довикнућемо свештенству земунеког и ст. бечејског протопресвитерата: „Цо-осва поп согоиа!" ! — (Са свештеничких зборова.) I. Из пропо преевитерата темишварског. Српско православно свештенство из протоноппјата темншварског састало се у Темишвару дана 26. маја о. г. п под председништвом нреч. г. Кузмана Станића, проте и иодпредседника консисторијалног, одржало је збор на коме се већало о иитаљу „свештеничког удружења". За перовођу- беше именован јереј Петар Агрима, парох м. бечкеречки, и попгго буду у записник уведени г. г. присутнп свештеници, иреч. Гд. прота Станић са позивом на циркулар у том погледу од Његовог Високопреосвештенства, Епископа Никанора, од 0. мајао.г. бр. 61. издани, изјављује, да су некоји одличнији свештеници, благословом Његове Светости г. Патријарха Српског Георгија истакли замисао свештеничког удружења, те да је изабран и одбор, који је спремио правила на ту цел, и који позива и свештенство из осталих срн. дијецеза, да се о удружењу изјасни, те нредлаже, да се томе позиву одговори. Предлог овај од присутног свештенства беше са одушевљењем усвојен, а за тим и нацрт правила за удружење прочитан, и за сада до главне скупштине, без примедбе усвојен. ч Уједно у смислу горехвал.еиог циркулара буду као изасланици, који ће на главној скунштинп остало свештенство овог протопопијата заступати, изабрани преч. г. прота Станић, и и Петар Ђурпћ, парох чаковачки и наместник. Осим неколико питања, која би се главној скупштини свештеничког удружења као предлози поднети имали, на предлог гд. Петра Ђурића, пароха чаковачког и наместника, изјављује свештенство овог протопопијата са одушевл>ењем највеће поверење Његовој Светости, преузвишеном г. патријарху српском Георгију Бранковићу на његовом досадањем раду и труду око иодизања угледа цркве и народа, у пуној нади, да ће Његова Светост и хтети и умети довести у најбољи ред и успешно решити сва питања, која се тичу цркве и црквено-народне самоуправе, тако, да црква може без сметње одговаратн цели, која јој је намењена, а верни да