Српски сион

Бр. 25.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 405.

У животу цркве, народа и свештенства наилазе такве. нојаве, настају такве нотребе, које не може поједииац савладати и подмирити на својој нозицији, у своме делокругу, иего се за све то тражи целокуина, удружена снага свештенства. Све тачке нобројаие у 3 чл. нацрта нравила, такве су оиште природе. На остваривању љиховом дужиост је сваког појединца радити колико може и док може, али ни један појединац, сам собом, само својом снагом, ни иајсавеснијим вршењем дужности свога ноложаја и делокруга, ма како му иростран био, неће моћи и о стварити, а ма баш ни једну тачку, у 3 чл. изложеног задатка. Не ће ју остварити ни хиљада таквих јединица, радећи свака за себе, на своју руку, но својој само памети и глави, ие здружујући своје погледе с' погледима других, своје мисли не оштрећп мислима других, ие јачајући своје силе силама других. Не стоји, дакле, да су дужности удружења свештеничког исте с дужностима појединаца свештеника; не стоји за то, јер је извршење задатка удружењу постављеиог, изван моћи и снаге нојединца. За то треба још вшпе пута пажљиво ирочитати 2 и 3 чл. нацрта пр., па и цео иацрт, и ми смо уверени, да ће се увидети неопходност „општег удружења." Не треба по појединим речима, које су сличне и у задатку ноједииог свештеника и у задатку удружења, закључнвати на истоветност тих задатака. И ако су те речи сличне, задатци су двоструки; онде ужи, овде шири; онде

мањи, овде већи. То треба иажљиво прочитати иак ће се одмах увидети, да појединац и сви појединци, радећи сваки за себе и по себи, нити ће учврстити у свештенству солидарност и личну узајмицу, а још мање јединство мисли и организацију рада у целој цркви нашој; нити ће моћи изнаћи најсходније начнне и најзгоднија средства за успешан иастирски рад, за све прилике и потребе у митрОполији нашој ; нити ће унапредити црквеио беседништво, и омогућити усиешно вршење проноведничке дужности посвуда; нити ће моћи усавршити религијозну наетаву у школама, и т. д. све до тачке к. чл. 3. нацрта правила. Па кад се то најпре увиди, а то је лако, само не треба идеалисати о снази и снособности појединца, — онда ће се . брзо увидети и опо друго, а то је: неопходност свештеничког удружења, и то баш „општег" удружења, као што пише у чл. 1. „нацрта правила". Има један начии, којим би нас браћа већине Фенечког збора могла уверити о излипгаости удружења тога, а тај је: нека на делу покажу, да су кадра ма и у свом закљученом протопресвитератском збору остварити и задовољити, ма само и једну тачку истакнутог задатка у 2 и 3 чл. нацрта правила. Ако то учпне — аФерим! А дотле ћемо ми увек остати, и свој браћи свештеницима иреиоручити, да остану у уверењу, да је опште удружење потребно. (Наставиће се.)

НАСТАВА СВЕШТЕНСТВУ Ш БЛАГОСЛОВУ БРАКОВА, Саставио Димитрије Руварац, нарох аемунски. (Свршетак.) 19.) Свршени богослови, не смеју се пуст приложити крштени лист, а уз то од пп испитати ни венчати, без дозволе свог надлежног невестиног свештеника сведоџбу надлежног епископа. о девичком стању и црквено-моралном жиИсти морају уз своју молбеницу за до- воту, како особе, с којом жели у брак сту-