Српски сион

С тр . 530.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 31.

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ. (Поводом чланка преч. г. К. Станића „Једно пнтање са одговором" — „Глас Истине" 1884. бр. 13. — 17.) (Наставак.) ћавао; а што важи за разбојника, то важи за све људе у опште, јер је природа људска и закон те природе један и општи свима људима." Но шта значе приведене речи Христове ? Речи Христове: „данас ћеш са мном бити у рају" значе, исказују — помиловање. У том погледу су приведене речи истог значења са овим речима, које је Христос у другим приликама рекао: „Не бој се кћери! вјера твоја номоже ти, иди с миром." (Лука 8., 48.) „Нрогледај, вјера твоја поможе ти." (Лука 18., 42.) „Жено! опроштена си од болести своје." (Лука 13., 12.) „Не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји." (Мат. 9., 2.) Но је ли доиста тако? Казна људима за почињене грехе јесу на овом свету, на земљи — разне болести, беде и невоље: „Рави! ко сагријеши, или овај или родитељи његови, те се роди слијеп?" (Јов. 9., 2.) На оном нак свету чека грешнике та казна, што не ће видити и наследити царства Божијега: „или не знате, да неправедници не ће наслиједити царства Божијега," (I. Кор. 6., 9.) Христос пак, као Бог имајући „власт опраштати гријехе" (Мат., 9., 6.) ономе

,-ГТо сад се рађа питање: Је ли Христос могао — пре хиљаду и толико стотина година — рећи за „час" општег васкрсења мртвих, за који се још ни данас ништа не зна — „и већ је ту"? 0 томе сумње бити ие може; јер је Христос „Бог наш, Бог у вијек и до вијека" (Псал. 48., 14.) и „јер је тисућа година пред очима — Божијима -— као дан јучерашњи кад мине и као стража ноћна." (Псал. 90., 4.) „Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљадагодина као један д н." (II. Петр. 3., 8.) Дакле и други доказ доказује друго нешто, а не оно, за што се ириводи. III.) Пре него што приведем трећи доказ, који приводи г. К. Станић морам приметити, да се овај доказ налази после говора и учења г. писца о „општем васкрсењу"; при свем том може се овај доказ сматрати као но реду трећи. Јер шта значи унраво — по учењу г. Станића — „опште васкрсење" ? То исто што и „васкрсење из мртвих" појединаца, „Васкрсење из мртвих" појединог човека значи: „рођење — његовог —■ духа из тела, као из гроба"; „опште васкрсење

мртвих значи: „ускрснуће сваког духа из ! грешнику — код кога нађе и види несвог тела као из гроба " Па у чему се састоји та „општност" ? У томе, што се сваки човек мора „духовно родити" т. ј. умрети, другим речима: што је смрт „општа" свима људима. Трећи доказ и опет су речи Христове, речене разбојнику: „данас ћеш са мном бити у рају." (Лука 23., 43.) И ево како о приведеним речима умује г. Станић: „Кад би разбојник морао чекати хиљаду или милијон година на оиште васкрееније, па и на васкрсеније свога тела, он не би тога дана са Христом могао бити у рају, ни прећи духом без тела у други живот; а не би му Христос таково што, што би у истини немогуће било, ни обе-

оОичну и велику веру; „и видјевшн Исус вјеру њихову." (Мат. 9., 2.) „Заиста вам кажем: ни у Израиљу толико вјере не нађох." (Мат. 8., 10.) — даје номиловање, које се састоји у томе, што му опрашта грехе, а тиме га уједно ослобађа од оне болести и невоље, коју је грешењем на себе навукао. Дајући грешнику помиловање Христос се разно изражава; некад вели: „опроштена си од болести своје," —- „нрогледај"; некад иак каже: „не бој се — иди с миром"; некад опет: „опраштају ти се гријеси твоји." Једном приликом пак, дајући номиловање десеторици губавих људи, инје употребио ни један од приведених израза, него им је рекао : „идите