Српски сион
Б р . 31.
„СРПСКИ СИОН."
Стр. 529.
да расправе само предмет о свештеничком удружењу, па су ипак псти зборови узели, као шго горе напоменусмо, за предмет свога саветовања и друге важне предмете. Када се пак удружење спроведе, те када свештенство само буде опредељивало дневни ред својим протопресвитератским и епархијским зборовима, као и главним скупштинама свештеничког удружења, тада ће ти свештенички зборови и скупштине без сумње показати много и много веће резултате, но што показаше овогодишњи први, парцијални свештенички зборови са ограниченим и од надлежне власти опредељеним дневним редом. Ако је на овогодишњим првим свештеничким зборовима на пр. нало речи: е је срамота за свештенство, што се извлачи испод вршења катихетских дужности и што допушта, да му световњаци ппшу катихизисе и у опште веронаучне уџбенике удружено ће свештенство без сумње поћи даље, те ће не само изрећи, да то не ваља и на даље тако да остане, већ ће се заверити и поштеном речју обвезати, да ће у будуће катихетске дужности најсавесније извршивати, а уз то ће се, већ ради образа и части свештеничког сталежа у опште, постарати, да сами свештеници напишу целисходне и ваљане катихизисе и веронаучне уџбенике. Удружено свештенство неће допустити, да на њ падне љага као да у редовима својима нема никога, ко би ваљаиога китихизиса нанисати знао. Удружено свештенство знаће пута, начина и средства, да за сваки задатак, који му решити ваља, нађе у својим редовима по могућству згодне и способне људе. Од свештеничког удружења очекујемо дакле, да ће у најбољем правцу регулисати веронаучну наставу у народним, особито у комуналним школама — да ће развијати катихетичну, проповедничку и у опште богословску нашу књижевност и да ће згодним начнном знати побудити своје чланове, да са већом вољом, бољим разбором и ја(Наста чом ревношћу отправљају свештеничке и иастирске дужности у ширем и најширем смислу. Протопресвитератски и епархијски зборови биће жива огњишта, на којима ће се поджизати ватреиа ревност за што одушевљеније вршење свеколиких свештеничких дужности — а по што је уз ревност и одушевљај нунша још: моћ, снага и способност, да се изврши оно, што се жели да изврши, — то ће удружено свештенство свима могућим средствима, дакле и узајам. ним утицајем и јавним предавањима, и иисменим или штампаним уиутствима, и новинама и књигама упућивати и поучавати своје чланове, да знају и да могу извршити оно, што су но своме расположењу и одушевљају вољни да изврше. Али ми нећемо и даље пророковати: шта ће све радити и како и у коме ће правцу постуиати удружено свештенство, па да одговори узвишеном и многостручном задатку. што га је себи поставило. Удружено свештенство знаће то и без нас, кад једном већ отпочне свој благословени рад. Ми овом приликом хтедосмо само то нагласити и показати, да су овогодишњи иарцијални свештенички зборови врло добар прогностикон, е ће и будући протопресвитератски и епархијски зборови, а иарочито велике скупштине свештеничког удружења — ако не више — бар тако исто плодоносне и корисне бити, као што беху овогодишњи свештенички зборови, који разбудише и покренуше наше свештенство из дремежа и мртвила, ожившпе га и одушевише за рад, те се исто свештенство на тим својим састанцима — по зреломе сућењу и размишљању готово без изузетка изјаснило за остварење онштег свештеничког удружења, а уз то је за отварење и организацију тога свога удружења донело многе целисходне исправке и рационалне предлоге — о којима ћемо будућом приликом опширније говорити. тће се.)
/