Српски сион

Бр. 35.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 615.

повед и у погледу невине деце у утроби материнској ! Будите савршени у испуњавању те свете божије заповеди — па ће вас 1>ог миловати и благословити! Но пођимо даље! Како слушате и како испуњавате заповед божију: „не чини прељубе" ! Да ли има код вас мужева и жена ; који невенчано живе ; да ли их има, који су самовољно растргнули свету брачну свезу, те као нред Богом венчани, данас одељено једно без другога живе, — да ли има, или да ли је и бпло код вас мужева и жепа, који су се пред судом развенчали, те сада не живе једно с другим, ве1> одељено сваки за себе, пли већ склогшше брачну свезу са другим лицима!? Вама на понос, мени на утеху, а свима нама на радост — с.мем са овог светог места рећи: да овде у овом нашем селу — хвала Б о г у — н и т и ј е б и л о н и т и и д а н а с има, да људи са женама невенчано живе! Бар до сада, како ја ово село познајем — тога овде није било — а ваљда и неће бити! Исто тако нити данас има, нити је икада било, нити ја знам, нити и најстарији људи знају: да се икада у овоме селу муж од своје жене пред судом развенчао! То је, хвала Богу, у овоме селу непознато — и то је тако лено, славно и похвално, да ја то свуда по свету с радошћу и поносом спомињем. Поносим се и радујем што је ово село такво, — јер такових села и места, која су од тога сачувана, заиста врло мало има. Ловра је ето то ретко славно и похвално село, где тога чуда и покора још нема. Па и не дао добри Бог, да се икада то зло у овоме селу одомаћи! За вас се, драгимоји Ловрани, за сада још може рећи, да доста добро слушате заповед божију, која гласи „не чини прељубе" ! Али свакако и вијош доста грешите против те заповеди, јер није само грех у томе, ако човек — против зановести божије — обљуби жену ближњега свога, већ је грех, ако је само и погледа са прељубном намером. Чувајте се дакле од свију, па и најмањих грехова који долазе од прељубе! Чувајте се п не грешите! А како се владате ирема осмој заповеди божијој, која гласи: „не украдн!" И овде вама на понос, мени на утеху а свима нама на радост — могу рећи: да се у овоме селу, ни нре нису дешавале, а и сада се

још, хвала Богу, не дешавају какве веће и знатније крађе — али тим је више оне ситније крађе, за' које многи држе — за то што се ситница тиче — да то управо и није грех, ал' ја вам истину кажем: украсти најситнију ствар, то је исто такав грех, као и украсти и најкруннију и најдрагоценију ствар. Овде у овоме нашем селу нема ннти је икад било коњокрадпца, закорелих лупежа, који на новац, на благо или имање вам насрћу, али сећам се, да је и за моје време било, а кажу ми, да и сада има у овом селу доста људи, који за — ма какву ситницу н. пр. за једну крушку и јабуку, за један грозд, или клип кукуруза, за једну дињу или лубеницу каљају и терете сваки час своју душу грехом грађе, а због таких ситница заиста штета је грешити и Бога срдити! Па онда: и опаено је ма и ситнице красти, јер ко се научи ситнице да краде, лако ће нрећи и на круннице, те онда га сигурно чека на овоме свету суд земаљских судија и тавница, а на оном свету праведни суд божији — и огањ вечни, у коме је плач, мукаи шкрипање зуба. Чувајте се дакле, љубазни хришћани, од сваковрсне крађе — чувајте се, јер нам сам Бог заповеда, да не крадемо! „Не сведочи лажно на другога" — то је девета заповед божија, па је и ту зановед божију напоменуо Христос младићу, који га је запитао, шта да чини да наследи живот вечни. Па како испуњавате, љубазни моји, ту свету Божију заповед!? С радошћу могу и овде исповедити: е мени није нознато, ни из иређашњега времена, ни из садашњости: да се ко од вас пред судом лажно заклео протнв ближњега свога. И то је и опет лепо и похвално, што се ви, Ловрани, и у томе одликујете, јер заиста је грдан и теретан грех пред судом: пред светим евангелијем и часним крстом рећи, даје истина оно, што није истина — или да није истина, оно што је истина. Такову лажну заклетву казне и земаљски судови, а још жешће ће казнити праведни Бог на небесима! — Али није доста, ако само пред судом не сведочите лажно на ближњега свога, а овамо ван суда, код куће, у домаћем вашем животу просипате свакојаке лажи један нротив другога,, оговарате и опадате један другога — тако да кад што због некојих снлетака и огаварања, не само мало да шкодите брату, пријатељу и ближњему своме, већ га готово и убијате, каљајући