Српски сион

Б р . 37.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 651.

мало губио је свој значај. Увлјен у људску одећу, божанственост његова прикрила се. Људи као људи, тежили су за њим из сујете, славољубља, тако, да се данас чини, е је крст оставио нраво пребивалиште своје — срце, и настанио се с поља — на грудима. Још морам нриметити овом приликом и то жалосно своје искуство, да се многи Хришћанн ретко крсте, или мећу на се крсно знамење тек из обичаја, без смисла. Така механична употреба свети се човеку. Јер у колико га човек меће на се са мањом вером, у толико мање осећа оп и ону чудотворну, небесну моћ, која лежи у крсту. Али је ли, у тренутцима беде и невоље прибегаваш крсту и Богу — но као да ти отуда потмули глас збори: доцкан . . . доцкан! . . . Но за вас, верни моји, за вас ту још није касно. Само и даље остајте тако верни крсту. А и зашто да му не останете верни? Та крст пружа сваком, који му се таком вером приближује, топле утехе. Он је жива књига без слова. Само га ваља посматрати вером. Што јача твоја вера, тим јаче осећаш моћи му чудотворне! Па ходите ви, бедни и невољни, посмотрите часни крст вером, па ће вам одлахнути. Зар вас крст ие учи, да је онај,

који је на њему умрво, далеко више претрпео ? Зар вас не учи, да се преко страдања долази у славу? Ходите ви, гоњени нравде ради, поемотрите часни крст вером, и ви ћете поверљиво чути Господа. како вас учи: Ко хоће да буде мој ученик, нека узме крст свој н нека нође за мном — и крст Христов олакшаће бреме крста вашега ! Ходите ви, који сте у искушењу, нре него што извршите намишљено зло дело, погледајте у часни крст са вером, и он ће вас сачувати од греха. Па ходите и ви невољници, који у непреспаваним ноћима са нића, коцкања ил' блуда, видите гроб свој, а немате моћи да се од тога уздржите — клекиите нред Распетије свето, и вами ће се помоћи! У вашим ушима зазвониће унутарње глас звона на богомољу; вама ће изаћи у машти вашој јасна слика човека. који ведра чела молитви жури, и слика човека, који неиспаван иде својој бедној породици, па ћете и ви похитати Христу! 0, ходи, приђи, мила паство моја, крсту часном и примај речи и науку онога, који је на њему издахнуо за тебе, и ти ћеш бпти награђена блаженствима вечнога насеља! Амин.

0 ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ.

(Новодом чланка иреч. г. К. Сгаиића „Једно питање са одговором " бр. 13 — 17.)

„Глас Иетине" 1884.

(Наставак.)

џ

ико

не ће хтети тврдити, да је Хри-

стос са својим ученицима нутовао као рише

,,дух са „духовним телом', него као човек са људским телом. На како је онда могло бити то : да ученици путују доста дуго време са својим учитељем, разговарају се с њиме — и крај свега тога не могу да га познаду? Без сумње тако, што им се „очи држаху, да га не познаше." А како је опет бнло то, да Христа, на једап пут „нестаде" испред својих ученика,

и то оаш тада, и

када се „њима очи отво-

те га „нознаше

« 9

Како друкче — него чудом. Па кад је Христос чудом могао телесио ..иестати" и удалити се испред својих ученика: за што да иије могао исто тако чудом доћи и иојавити се од један нут телесно мећу својим ученицима? А има ли, може ли бити чуда? Ево нам одговора г. Станића: „Баскрсеиије Лазарево било је иаднриродиим законом; а еве што бива надприродним за-