Српски сион
Б р . 37.
,СРПСКИ СИИОН."
Стр. 653.
Не! Дух земље, гроба и не види, нити видити може, јер је — дух. Но ми знамо, да је и тело човечје од земље: дакле се дух човеков доиста сеје у земљу, у тело. Па и г. Станик вели: „Дух човеков духовно је зрно, које је засађено у човековом телу, и које се у телу, као према природи духовној облагорођеној земљи развија, и које опет у своје време из те земље избија у вечност, као влат што избија из земље у зрак". Али апостол вели: „ти што сијеш не ће оживљети, ако не умре": оно дакле, што се у земљу сеје — умире. Па умире ли дух човеков у земљи, у телу? Не! Дух је вечаникао такав не умире, нити умрети може; он само „живи у телу, као у гробу" — каже и г. Станић. Међу тим: сије ли се — полажелисе — тело човечје у земљу, у гроб? — Полаже. — Умире ли, односно је ли тело човечје док је у земљи, у гробу -— мртво? — Јесте. Па кад је тако: неће ли се онда у горњим речима, у приведеном уноређељу апостоловом садржавати наука и доказ о васкрсењу човјечјег тела из земље, из гроба? Али да! „У каквом ће тијелу доћи мртви"? пита св. ап. Павле, односно Коринћашш св. ап. Павла. Све да допустимо, да ће тело човечје доиста из земље устати, из гроба васкрснути; што допустити можемо и смемо тим више и пре ; јер и ми
,верујемо, да је
каквим ће 9
заједпо са г. Станићем Бог, по своме свемогућству, моћан и то учинити: ово исто тело наше оживити"; али се тад рађапитање: „у каквом ће тијелу доћи — мртви"? — са телом устати људи из земље, из грооа Па збиља: какво ће бити тело мртвих но васкрсењу? „Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно". (Ст. 44.) Дакле: тело мртвих по васкрсењу њиховом биће — „духовно". Хтедох већ рећи: „Хвала Богу" ! — кад се сетих да тек сад морам рећи: „Еомоз' Боже"! Мишљах, да сам готов, да сам свршио, јер сам ти, драги читаоче, на питање: какво ће бити тело мртвих после васкрсења — одговорио; али у духу чух твој ириговор: „Та јест! Али је ето и г. Станић рекао, да је Христос васкрсао са прослављеним т. ј. са духовним телом, па је за то и опет духовно тело Христово отерао —у духове, претворио у — чист дух! Са тим, што си рекао и доказао, да ће тело мртвих носле васкрсења бити — духовно, још ниси казао све, ти ниси свршио, ниси на крају; него тек при крају, близу краја. А знаш како се каже: конац дело краси. Реци ми дакле конац, приведи ме крају: кажи ми у чему се састоји та
духовност телесна
"1
(Наставиће се.)
г
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ, КАО ПРОПОВЕДНИК. (Свршетак.)
исма Златоустова у којима се, као у огледалу, цртају његова страдања и великодушност, исто су тако слаткорјечива, као и нроповједи његове. Премда су оне нренуне историје о његовим биједама, али се у њима не види ни сјенка туге или зависти, па ни оних жестоких израза, на којима није духовенство оскудевало, кад се је ствар тицала свјетске власти; у дупш Златоустовој било је толико кротости, колико и величине. Прије свог другог прогонства а под притиском насиља, Златоуст се обратио на римског првосвештеника описавши му истраге, које је поднијети имао, провалу војске у
цркву, пеириЈатељство неких епископа и тугу и страдање неких између њих, — и молио га за номоћ, или, још боље, да исиита ту ствар, — чега не могаше дочекати због изречене иресуде о нрогонству. Златоуст, полазећи у прогонство, тужио је за једним — а то је: за судбом својих приврженика, који су бачени у тамнице баш онда, кад је он сам преваљивао пут свој до хладних и бреговитих предјела Арменије. Тек послије дугог ћутања, и користећи се одласком двају вјерних свештеника, послао је он римском првосвештенику друго писмо, у коме га је молио да не губи наде, и да остане сталан у својој намјери