Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 769.

елаборате, доставио сам ГБеговој Светости госнодину митроиолиту-иатријарху српском, те су исти ради добитка времена, а ногледом на одредбу §. 22. а) саборског устројства у првом реду саборском одбору, а :;а тим одбору иетнаесторице, који је ирошли изборни сабор изаслао, достављени. Ти одбори довршили су недавно своје расправе, па ће ти новоизрађени елаборати моћн иослужити за подлогу рада овом расправном сабору, коме ће најглавнији задатак битп, да исте према природи и потребама сриске православне пркве п школе, удеси и утаначи. Пошто се нак предлог о народно-црквеном уставу распростире и па организацију нарохија, протопрезвитерата, епархија, црквеиих конзисторија и митрополитског црквеног савега: то је нужно, да се саслуша и епнскопскп синод, коме ће дата бити могућност, да се у течају и за време седпица срп. нар. црквеног сабора у погледу установљених уредаба неодложно и непосредно изјасни. Само се по себи разуме, да ће досадаље и данашље устројство српске правосл. цркве и школе стајати у крепости и законитој важности све донде, док се иово устројство, споразумом свију на то позваних Фактора, не уврсти и највипшм краљевским одобрењем санкционише. Поштовани Саборе! Према свему томе, што сам до сад рекао, увидићете, да је сабор позван, да автономне уредбе за цркву и школу коначно установи и утврди онако, као што ће то најбоље одговарати хисторијском развитку, али н сувременим потребама српске православне цркве и школе. Што више носматрам величину целог Вам задатка и што више видим и осећам неодложну потребу, да се свп црквени и школски одношаји деФинитивно уреде: тим топлије Вам — иоштована Господо, препоручујем темељит и језгровит рад, који ће се држати искључно свог стварног задатка. Овнм мојим речима не желим ни у чему сузити делокруг овог српског народног црквеног сабора, Као што сам уверен. да ће свети синод и овај српски народни црквени сабор, а и сваки поједини члан му, из свих сила

ирионути, да у пуној мери одговара овом тешком, судбоносном задатку: тако Вас поштована Госиодо, могу уверити, да се и од стране високе краљевске владе, задатак и рад овог сабора с пуном симпатијом ирати. И ако се све с радом овога сабора скопчане жеље испуне, биће рад овога сабора, а и сваког иојединог члана му златним словима заиисан у повесиици српског рада и православне нркве српске. У то име довикујем Вам: плодаи Вам био рад и сретаи Вам успех па срећу православне цркве и школе српске, у корист наше свима нам драге домовине и на задовољство нашег премнлостивог владара, кога свевишњи Бог да благослови и ноживи! Његово царско и апостолско краљевско Величанство, наш најмилостивији краљ и госнодар Фрања Јосиф I. жпвио!!!" После овог врло важног и значајног говора г. кр. комесара, који је говор од свих нар. заступника с највећом пажњом саслушан и много иута бурним усклицима доиадања пресецан — г. кр. повереник је, нраћен иатријархом и епископима уз громогласно „живео", оставио с-аборску дворану — а св. Патријарх заузев своје председничко место отпоче своју дивно лспу, красно смишљену и састављену приступну беседу, каква се до сад ваљда још никада ни на једном саборуније чула из уста председника патријарха. Беседа та, пуна родољубл>а и тачног познавања наших автономних нрилика, од речи до речи гласи овако: „Славни Саборе! Пре него што бисмо приступили овоме велеважном уставном раду, нека, ми је дозво.кено изјавити славном Сабору своју пскрену радост: да смо ево Божијом вољом а но превишњој милости ЈБеговог Царског и Апостолског Краљевског Величанства, нашег најмилостивијег краља и господара, састали се и дошли у положај, да се можемо саветовати о толиким и таким нредметима. који обухватају целокунио уређење наше народно-црквене автономије, и од којихрешења зависиће не само будућност автономије, него и будућност наше цркве и школе, а по томе и будућност целог нашег православног српског народа у земљама круне св. Стеваиа. Акб решење овог тешког задатка буде