Српски сион

Стр. 764.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 45.

путације овим редом. Најпре је примио Његову Светост г. Патријарха, са свима осталим епископима, дајући израза радости, што се са свима у повољном здрављу састаје. За тим је г. кр. повереник примио депутацију монашког и световног свештенства, под вођством г. архимандрита Платона Телечкога, по томе чланове сабора, у име којих је г. кр повереника поздравио г. прота Ј. Вукадиновић. После тога приступили су још г. кр. поверенику: политична општина града Ср. Карловаца, проФесорски збор карловачког срп. прав. богословског училишта, кр. котарски суд карловачки, чиновници Саборског Одбора, присутни ц. кр. оФицири, про®есорски збор гимназије карловачке и рим. кат. жупник г. Жетић. — Све ове депутације ноздравиле су г. кр. повереника речима пуним усрђа, вис. поштовања и топле наде — и г. кр. повереник иримио је све денутације лепо, љубазно и поверљиво. Око 11 сата пре подне беше се искупило у саборници око 35 нар. заступника, те у исто време ступи у саборску дворану Његова Светост преузв. г. патријарх Г е оргиј е, нраћен г. г. епископима Мпроном, Н и к а н о р о м и М и х а и л о м. При ступању у дворану св. патријарх је поздрављен, како од скупљених нар. заступника, тако и од публике бурним: „Живео"! Његова Светост заузев своје нредседничко место саопштава, да му је мило, што након 2 године дана може по ново отворити сабор, на како је нужно, да се нре свега сабор привремено конститујише, предлаже, да сабор избере привремене бележнике или да се сагласи да стари бележници остану и надаље у своме звању. — Прима се — и но томе председник проглашује за привр. бележнике досадање саборске бележнике г. г. С т е в а н а В. Поновића и Јо в ана Б д агој е вић а. Пошто се тиме сабор привремено конститујисао, Његова Светост предлаже, да се из средине сабора испошље депутација, која ће ићи до кр. повереника, да га умоли, да изволи у саборницу доћи и сабор отворити. У ту деиутацију, по нредлогу г. председника, бирају се: М и р о н Н и к о л и ћ, епископ пакрачки, И л ар и о н Р у в а р а ц, Ђ о р 1) е В л а х о в и ћ, М ил а н Д и м и Д р. И л и ј а В у ч е т и ћ, Д р. М ихаило Полит, Др. Живко Богдан, Др А н т. Богданови ћ и М и х а и л о пл. Р ог у л и ћ,

Испослана денутација, нод водством г. еиископа пакрачког Мирона, одлази у стан кр. новереника, и кроз кратко врсме улази кр. новереник у саборску дворану са својим тајником г. Д. Јорговићем, ираћен члановима депутације, а дочекан при улазу у сабор бурним усклицнма: Живео! Кр. новереник, заузев своје место, саопштава сабору, да га је Његово Величанство, премилостиви краљ Франц Јосиф I. благоизволео исиосла.Ти, као свога повереника на овај нар. цркв сабор. За тим предаје своме тајнику г. Душану Јорговићу, да нрочита највиши кр. отпис, управљен на Њег. Ексцел. г. барона Федора Пиколића, којим се Његова Експсленција г. барон за кр. повереника именује. Г. тајник Душан Јорговић чита исти кр. отпис на мађарском језику, а одмах за тим чита тај исти најв. кр. отпис срп. нар. цркв. тајник Исидор Ћирић, у срп. преводу. Највиши кр. отпис гласи у српском преводу: „Ми Франд Јосиф први, по милости Божијој цар аустријски, краљ ч е ш к и и т д. и а п о с т о л с к и к<р а љ уг ар ски. ЈБубезии верни! Решењем Нашим од данашњега дапа одредили смо најмилостивије, да се у смислу законскога чланка IX. од године 1868., те у смислу наредбе Наше од 1,4. маја године 1875 грчко-источни српски народно-црквени сабор и епископски синод, по грчко-источном српском митрополиту патријарху сазове у Карловце на дан 24. октобра (5. новембра) текуће године. За овај сабор и еписконски синод краљевским повереником Нашим — на представку Нашега угарскога министра председпика —- најмилостивије именујемо Берност Башу и поверавамо истом Нашем министру-председнику, да Башу Берност нужним упутством снабде. Коме у осталом царском и краљевском милошћу стално наклоњени остајемо. Дано у Геделе-у 2 4. октобра 1892. год. Франд Јосиф с. р. Гроф Јулије Сапари с. р. Љубљеном верном Нашем, барону Федору Николићу од Рудне, Нашем дјејстви-