Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 763.

при тнм ирвим посетама. Ако препебрегне ту прву обвезу, или ако одгоди шшршеље те дужности иа даље време, изгубиће угодии расположај парохијана према себи, јер први утисак је обично веома силан, а на против, расположај у људи, кад се дуго на њих не обраћа иажња, мора мало но мало охладнети. Кад свештеник посећује први иут своје парохпјапе, особито ако је још млад и иеискусан, а норед тога му иарохија није велика, долази не ретко у оиасност, да склоии са својим парохијанима дружевне свезе, које у заједничком живовању могу саме собом понићи лагано и иоступно, али које су ретко без разних неиријатних последица. РБегови ирви утисци могу бити врло иогрешни и као такови могу се брзо и лако изменити. Брло је могуће, да ће парохијани с почетка чинити нокушаје, да

се с њим золиже само из простог љубопитства или, што је још горе, из самољубивог рачуна, а ту лицемерну дружевност моћи ће иосле с тешком муком отклоиити без уштрба за свој значај у очима страпаца, ма да му се нонеки од њих не могу ии донасти пи улити поверења. Према томе, свештеник ће ноступати врло разумпо, ако се ири првој својој носети буде нопашао дружељубиво и ласкаво према сваком, пе стуиајући у исто доба ии с ким у тешње и новерљивије одношаје. Бећ из нросте опрсзпости иужно је, да се оп. показујући искрен и срдачан расположај према свима, уздржава од сувишне новерљивости и да ие открива свакоме свашта; оно што првога нута није казао, може лако иосле рећи; на против, оно што је сувише казао, не може више узети натраг. (Наставиће се.)

I. СЕДНИЦА.

0 Т БАРАЊ Највишим решењем Његовог Величанства, нремилостивог краља нашег Фраца ЈосиФа I., даним у Геделу 24. рим. октобра о. г. дозвољено је држање срп. нар. цркв. сабора и св. Архијерејског Синода у Карловцима Услед тога је Његова Светост, нреузв. г. Патријарх Српски Георгије, за данашњи дан сазвао чланове срп. нар. цркв. сабора и чланове св. Архијерејског Синода у Карловце, да и једно и друго тело нредузме решавање великог задатка око коначног уређења наше црквено-народне автономије и црквено-иросветних одношаја. На данашњи дан око 8 Д 10 сата пре подне приспео је у Карловце Његова Преузвишеност г. барон Федор Николић, као кр. повереник нри овом срп. нар. цркв. сабору и св. Архијерејском Синоду. Кр. повереник дочекан је на жељезничкој станици једном почаспом сатнијом 29. пешачке регименте, под вођством Србина капетана Добановачког. Кад је жељезнички воз па станицу приснео, поздравл.ен је кр поверепик војничком глазбом иод управом капелника Хелера. Пошто је жељезнички воз стао, кр. иовереник при-

Е САБО Р А. 25. октобра 1892. мио је војничкс почасти од команданта иочасне сатније — за тим је стунио на перон, где га је поздравио енископ темишварски г. Никанор у имс Еписконата, а градски начелник карловачки, као високог госта, у име града Карловаца. Пошто је кр. повереник надгледао почасну сатнију, сео је на господске кочије и уз многобројну пратњу, уз брујање звона на свима карловачким црквама и пуцање прангија ушао је у Карловце, где га јс пред магистратом дочскала Његова Светост г. Патрпјарх Георгије са епископима г. г. Мироном и Михаилом, посланицима п силним народом Овде је св. Патријарх са искреном добродошлицом ноздравио г. кр повереника, а г. кр. повереник одпоздравио је, да радо долази у Карловце, у важном делу срп прав. црквеи народа, те се нада, да ће дело, ради којега су се стекли у Карловце чланови енископата и сабора, по рсзултату уснешно, а но цркву и народ корисно бити. За. тим јс г. кр. повереник узишао у свој стан, смештен у магистратској дворани, те је после малог одмора у своме стану примао де-