Српски сион

С тр . 768.

„СРПОКИ СИОН."

Б р . 45.

другова саборских бслежиика топло захваљује на новерењу, којим их је сабор одликовао, те обећава, да ће се онн трудитн, да онравдају то поверење. Председник-патријарх саопштава, да су полагањем мандата Павла ил Јеремића и смрћу бившег члана сабора Мите Петровића, у Фииансијском одбору остала два места унражњена, те предлаже, да се та два места попуне. На основу тога предлога сабор једногласно бира у Финансијски одбор г. г. Николу Павл о в и ћ а и А р о н а Деспинића. По што је смрћу Мите Петровића и у ревизионом одбору ос.тало једно место упражњено — то се на исто место једногласно бира: Ник о ла II ав л о в и ћ Председник-патријарх саоиштава, да је нетициони одбор потпун, али у одбору за дневни ред има једно место, које је такођер смрћу Мите Петровића упражњено остало. На то место у одбор за дневни ред бира се једногласно: б арон Јован Живковић. По што је тиме сабор потпуно конститујисан — то изасланство, одређено да оде до г. кр. новереника под вођством преосв. г. Енискона Пакрачкога, иде у стан кр. повереника и молн га, да изволи доћи у саборницу да саслуша изјаву хомагијалне верности и поданичке оданости сабора према Његовом Велнчанству, Францу ЈосиФу 1. На вратима саборнице дочекују г. кр. иовереника Патријарх са осталим енископима. Кр. иовереник улази у саборницу, поздрављен бурним усклицнма: „Жнвио", те пошто је своје место заузео, Његова Светост г. Пархијарх Георгије изговори у име сабора следећу изјаву хомагијалне верности и иоданпчке оданостн према Његовом Величанству, Францу ЈосиФу I.: „В а ш а Преузвишености! Ш|3аступници верно-оданог народа српског, сакупљени у ванредни састанак овај црквено-народног сабора, сљедујући лојалном примеру својих славних иредака и пређашњих сабора наших, чувством особите благодарности вођени, закључише данас једнодушно, да се свечани израз хомагијалне верности и неограничене поданичке оданости према освећеној особи Њег. Ц. и Апостол. Кр. Величанства, најмилостивијег Господара и Краља нашег Франц-ЈосиФа првог,

па и према целом владајућем прејасном дому његовом даде, и вечнога спомена ради у записник стави, са изјавом пајтоплије благодарности, што нам је по отачаској љубави и доброти својој, ванредни овај састанак црквено-народног сабора најмилостивије дозволити благоизволео. Изјављујући ово но жељи и налогу сл. сабора Преузвишености Вашој, част ми је уједно учтиво замолити Вас, да благоизволите ову изјаву хомагијалне верности и непоколебиме иоданичке оданости на нодножије престола Његовог Величанства, својим иутем и начином доставити". На ову изјаву одговорио је г. кр. повереник у кратко најпре на мађарском језику, а одмах затим изговорио је овај свој важан и значајан говор: „Поштовани Саборе! Нема ни једнога међу члановима поштоваиог овог сабора, који не би био уверен о томе, да је уређење свију аутономних одношаја српске православне нркве и школе већ преком потребом постало. Састанку овога поштованог сабора благоизволело је Њег. Величанство највишу дозволу своју у том пуном очекивању поделити, да ће поштоваип сабор озбиљно ирегнути, да дело коначног уређења црквених, школских и закладних одношаја сада већ крају приведе. Могу вас уверити, иреосвештепа и поштована господо, да ћу са своје стране радо потпомоћи радњу сабора у тој нади, да ће поштовани сабор, обазирући се на законити утицај свију позваних чињеница сагласно и једнодупшо делу пристунитп и сретно довршити. Што се операта сабора од г. 1879. и 1885. тиче, саопштавам поштовапом сабору, да Његово царско и апостолско краљевско Величанство највишим одлукама евојим од 23. јула 1890. год. и од 9. Фебруара 1891. год. иије благоизволело тим оиератима највишу нотврду поделити, из тог узрока, што је од оно доба, када су ти елаборати зготовљени, толнко времена мротекло, да су се околности у многом погледу из основа промениле. Те од Његове Преузвишеиости господина министра-председника мени припослате