Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 767.

и за то, јер у истоме одбору нема ни једног свештеничког члана. На основу тога предлога, сабор једногласно бира нроту Милана Ћирића за члана вери Фикационог одбора, на место бившег члана Буда пл. Будисављевића Председник моли тако доиуњени вериФикациони одбор, да што скорије нредузме иосао око вериФиковања мандата новоизабраних застунника, те да о своме послу најдаље до уторника еабору извештај подиесе. — После тога, пошто је дневни ред данашње седнице исцрнљен, председник закључује седницу после 12 сата у нодне и заказује будућу саборску седнвцу за уторак 27. октобра о. г. у 10 сата пре подне.

II. СЕДНИЦА. 27. октобра 1892. У току времеиа од суботе до данашњега дана, искупило се у Карловпима свега око 65 нар. заступнпка, те је данас од 8 — 10 сата пре подне држана заједничка конФеренција свих нар. заступника, који су до сад у Карловце дошли. Задатак те заједничке конФеренцијс био је, да се нар. заступннци међусобно упознају, своје мисли измењују, те да се, осим избора саборских неровођа споразуму у питању дневнога реда, ио коме ће сабор решавање свога задатка предузети. Колико смо ми о саветовању и о постигнутом резултату те заједничке конФеренције извештени — решено је заједнички и споразумно, да се за сталне саборске перовође бирају они исти, који су то звање и о иређашњем сабору отправљали а у иогледу дневнога. реда већина на конФеренцији присутних нар. заступника изразила је жељу, да сабор предузме најпре расправу нојединих уредаба, које су од нређашњих сабора остале нерешене, као: мировннска и дотациона уредба, а за тим да се расправља школски закон и тек ио томе предложени нацрт устава. Око 11 сата пре подне искупило се у саборској дворани око 60 нар. заступника, те на брзо после тога за држање саборске седнице уреченога времсна, улази у соборску дворану Његова Светост преузв. г. натријарх српски Георгије, заједно са преосвећ. г. г. еиискошгаа Нектаријем вршачким, Мир о н о м пакрачким, Н и к а н о р о м темишварским и М и х а н л о м горњо-карловачким. При ступа-

њу у дворану, ноздрављен је св. Патријарх заједио са г. г. енискоиима бурним усклицима: Живео! ЊеговаСветост и р е у з в. г. п р е д с е дн и-к-и атр и ј арх отвара саборску ссдницу и нозива иеровође, да се прочита заиисник прошле саборске седнице, држане 24. октобра о г. С т е в а н Б. II о п о в и ћ, саборски перовођа, чпта записник прошле саборске седнице, п по што, по прочитању тога заиисника, нико није имао ништа на исти записник нрнметнти -— оверовљава се исти записник без примедбе. По оверовљењу заиисника пређашње саборске седнице устаје г. Евген Думча и наглашујући, да је сазив овог ванредног нар. цркв. сабора излив највише владалачке милости, мисли да ће погодити жељу свих присутиих саборских застунника, ако предложи: да сабор закључи изјаву највеће захвалности, верности н о д а н о с т и према Њ ег о в о м В е л ичанству Г о с п о д а р у и К р аљ у н а ш е м, Ф р а н ц у Ј о с и ф у I., па како би се иста изјава лојалности најудесније могла саопштити Њег. Ексцеленцији г. кр. новеренику, предлаже даље, да сабор из своје средине испошље депутацију, која ће отићи до г. кр. повереника те умолити га, да изволи доћи у саборницу, да му се од стране сабора саоишти изјајава највеће захвалности, верности и оданости нрема Његовом Величанству с молбом, да он ту поданичку, најпонизнију изјаву изволи Његовом Величанству до милостивог знања ставити. Сабор једнодушно прима и усваја нредлог члана свога Евгена Думче, те испошље но г. кр. новереника ону исту депутацију, која је г. кр. повереника при отварању сабора у саборницу позвала. Председник-патријарх позива сабор, да се најире конститујише т. ј. да избере сабору бслежнике. За бележнике се једногласно бирају стари саборски бележници : Ј о в а н Новаковић п Никола Косановаћ из свештеничког, а Стев а н В. II о и о в и ћ и Ј о в а н Б л а г о ј е в и ћ из световног реда. Ј о в а н Благојевић захваљује на бележничкој части и моли да се његово место другим лицем попуни По томе сабор на место Јов. Благојевића једногласно бира за саборског бележника: Л а з у 0 б р е н о в и ћ а. Стеван В. Поновић у име своје и својих