Српски сион

С тр . 900.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. б 1 .

ороЈније скупља народ, и нека проповеда и пастирима у становима њиховима и учећи прикладно љих и њихове породице; и у опште нека отачки опомиње, саветује духовно и здравом науком; нека изводи све на раван и утрвеи пут душевног спасенија и на моралу утврђене среће, према ономе, што се садржи у члашџша 2. 3 и 4. синодалних упутстава. 2. У столици округа, Архијереј, у споразуму са надлежним окружним управитељем, нека пропише пут и делове архијепископије, где ваља да залази свештени проповедник ради вршења своје духовне служое, и да одреди време, колико ће се где бавити. У епископијама, које су у истој области, надлежни су месни енископи и преФекти. 3. Сваки опход свешт. проповедника по целом округу изван столице, не може трајати мање од четир месеца; а остале месеце преко године, седећи у столици (граду), одлази ради хришћанске поуке, камо га позове потреба. 4. Сваки свешт. проповедник, ако се деси ма у ком граду свога опхода, где има централна апсана, треба у споразуму местних власти да одлази онамо и прикладно учећи апсенике употребом прикладних примера, да их обраћа на благочашће, да их одвраћа од злих дела и да их наставља искреноме, истиноме покајању. 5. Сваки свешт. проповедник треба тачно да извршава одредбу 5 чл. синодал. упутстава, пошто му је поверена та ду-

ховна дужност. Кад прелази из места у место вршећи своју дужност, компетентне дијецезалне и народне власти дужне су му пружити сваку помоћ и олакшицу. 6. Извештају, који по 6 чл. синод. уцутстава ваља да шаље свешт. проповедник св. синоду, путем надлежнога епископа, додавши овоме нацрт свога путовања по горњем чл. 2., требада дода тачну инФормацију о верском и моралном стању житеља оних делова, куда је пролазио и проповедао. 7. Од извештаја свешт. проповедника, по претходном чланку, шаље се извод министарству црквених послова и народне наставе. 8. Кад год свешт. нроповедникније у граду, селу или засеоку, надлежни епископ може да одреди једнога од својих клирика, који је способан, да верно и тачпо онамо проповеда у одређени дан, разумљивим језиком народу. Наш министар цркв. послова и народне наставе дужан је да изврши и објави ову иаредбу, и да у исто времо обнародује као додатак јој и упутства синодална од г. 1838. свешт. проповедцицима. У Атини, 26. јуна 1858. У име краљево: Краљица Амалија. Христопул. Из овога упутства п наредбе можда ће п брат Богољуб нешто — научити, што у питању „епар. проповедника" требазнати.•Јован Јеремић, парох.

Г О В О Р Др. НИНЕ МАКСИМОВИЋА 0 НАЦРТУ НАРОДНО-ЦРКВЕНОГ УСТАВА, Говорио у седници ерпског народно-црквеног сабора од 13. новембра 1892.*) (Наставак).

Славни саборе! Нека ми је допуштено да иређем сад на државоправну страну наше автономије. Овде се више пута спомињала и наша српска народна индивидуалност 0 томе је говорио др. Малешевић д а јуче и др. Медаковић, а било је још више' н>их, "који су је спомињали. Сви они

говори о српскОЈ народноЈ индивидуалности само су слабиодјеци српских сабора од г. 1870. и 1871. Ти сабори стајали су не на чисто црквеном, него нанародном зе.мљтишу Градећи своје устројство установпли су у два пута, први пут 1870. а други пут 1871., уредбу о устројству сабора, но обе ове уредбе нису превишње потврђене.