Српски сион

Б р . 51.

„СРПСКИ СИОН."

времена економие пропасти у историји човечанства. И обратно, не цвати моралан, слободан, леп живот у иородици, опћини, држави, цркви, нема полета у уметности и језику без ваљана економна развића". „Голе мамонове слуге међу народним и приватним економима", рече једном Рошер 24 ) „нека гледају комунизам као огледало својих властитих опачина". „У доба, које миели, да се може новцем све и сва учинити", признај.е и сам Кондиљак „опћа је рујина крајна мета трговачких, Финансијских и политичких спекулација". Кад, дакле, наука и баш наука о ирироди запушаа религију, запушта и саму себе. Отуђивши се од нај виших смерова науке и свега бића, понижава се до слушкиње ниских интереса и иостаје робиња у срамној служби заната и временита добитка. Није нам ту ни на крај памети, да кудимо оне, који су се одали неговању индустријалних интереса и било би управо безумно, кад бисмо дизали тужбе на тековине, што но пх је чоВечји дух стекао на све стране махом с помоћу природних иаука; и кад бисмо икада пали у искушење, пгго се тога тиче, морао би нас у том поучити хришћански несник у најеминентнијем смпслу, Д а н т е Ал иг и ј е р и, јер он назива индустрију „божјом кћерком", која се угледа на његову творачку радњу и управљање светом. „Религија, држава и трговина, само су делови једнога и истога опћега нлана, за то никоја установа, ма на коме том нољу, не може бити прикладна, ако се очито иротиви обема другима, јер дела божја не могу противуречити сама себи". (Ј. Тпекег.) Да здрава, практична тежња, што но смера на индустријалан напредак и на животно уживање, које је достојно човека, може и треба да се хармонично слева с иајидеалнијим правцем живота, приметио је још Б а к о н Б ер у л амски 25 ) и то нам доказује она чудесна перијода средњега века, која се опет мало по мало помаља из мора заборава. Ту, где беше спиритуализам у зениту, дизаху се на подножју големих катедрала, у сред шуме од торњева, сви они богати градови велике трговине, с чијим се луксузом ие може ни 24 ) Сггап(1п88 с1ег 81аа1;б\У188епбсћаЛ. 1843. стр. 4. 2б ) Ро Ап^тепк) 8с1еп1;. III, 4.

из далека упоредити блесак и слава нашега данашњега набоба. А онај чудновати раскош и дивна дела уметничка, којих оретке остатке ми једва можемо да одржавамо, не беху ни но што у тој мери, као данашњи луксус, засновани на беди и невољи небројенога, вазда ветру случаја изложенога пролетаријата. Та каже нам један поуздан савременик, ТалијанацГв ић ар дин и, за Фландрију, где највећма цветаху раскош и индустријализам, да се је благостање онде простирало до најнижих слојева. Што год се је добијало тадањим средствима од земље и мора, па у славу божју за религију и побожност учинило, неспорно доказује, да нрави хришћанско-религијозни живот не мора удити практичном или оном мушком предузетном и истражном духу, који уме да савлада природу и да ју себи подложи. Где пак превладају цигло материјални интереси и где је њима свраћено целокупно мишљење и правац у животу, онде не настуна никада, па ни на неколико часака, она света тишина, еабрацост и усредсређење у души, кад би она, непомућена заглушљивом навалом земаљских мисли, могла да чује глас истине, поклич своје једине истините и најправије нрироде. Ако када у тешким часовима, након горких доживљаја и жестоких обмана, и нотреса душу слутња о оном свету и рекао би разбија узрок, којим ончињава таштина чула и мишљење, ипак су ти дотицаји слаби и сувипте малотрајпи, да могу дати други иравац току идеја, који је, дугом навиком, већ обичан постао. Тако многи и многи, на своју несрећу, лебде између вере и неверовања, налик на оне осуђеиике у Дантеову паклу, које небо не прима, а пакао одбија. Онај исти, којије казао: „Знање је моћ", Бакон Беруламски 26 ) казао .је још и ово, да половно знање одвраћа од Бога, али истинита и права наука опет приводи к њему 27 ); тоје по ново потврдио Нибур, што се тиче историске науке. „Од свега срца кличем", вели откривач „топлотне механике" Ј. Р. Мајер 28 ): „Права фило26 ) Ег. Васоп18, Коуит Ог^апиш, Арћопвт. III. 27 ) Ве Ап^теп!. 8с1еп1;. I. со1. 5. 2б ) Уогвга^ апГ с!ег Уегбатткт^ с!еп1бсћег Nн1.пг^огбсћег 1869.