Српски сион

Б р . 52.

„СРПСКИ СИОН."

С хр . 917.

ње автономних права, пего реституцуја нагиег автономног у својим ириродним основима. повре ^вног организма. Но ако је данао тако рећи оиште уверење, да треба одржати изборно председништво, ево и ми смо готови да му следујемо, али то чинимо у тој нади, да ће сам народ својом побудом доћи до тога, да понуди свештенству оно, што му но природи припада. (Живио!) Друго је иитање избор иароха и тројпа кандидација. И ово питање засеца у општинску автономију, али је толико надувано, да је данас важније него цела автономија наша. Данас се нресуђују ех ратв ша^па и ситницама даје се највећа важност, а најважније иросто — напуштамо. А да је тако навешћу један иример из не далеке ирошлости. Ваљда нема ни једног српског нолитичара, ни једног Србина, који у јавном раду свом, било у свом, било у туђем народу није споменуо ону привилегију, која нам ујемчује право избора мнтрополита а изкоје ћу и сам да дотичне речи наведем: „Тлсеакрхе уо М в 1н1ег У08 ех ргорпа Гаси1(;а(:е ех паИопе е1 Нп® 8'на гавшапа сопаИШеге агсМерЈвсоршн, ({печп 8(:а1и8 есс1е81авМси8 е!; 8аеси1ап8 т!ег 8е еН&еЂ". И нема Србина, а и државника страних народа, који не држе, да је ово заиста најкардиналније, најбитннје и највеће право, које ми Срби имамо и ми смо вазда прикупљали сву снагу нашу, да ово право очувамо и одбранимо. Ово право није ни деклараторијом тангирано, XXVII. зак. чл. од г. 1890./1. узакоњено је а IX. зак. чл. од г. 1868. по ново је ујемчено. Па кад се градило саборско устројство и уз њега и статут о избору митрополнта-патријарха, српски сабор је неновредљиво очувао то право, не допуштајући, да се ограничи ни по ту цену, да ће се саборско устројство и изборни статут сигурно потврдити. Па шта се даље збило ? Ви, који сте тако жестоко устали за слободу избора иароха, ви сте скучили слободан избор штријарха! (Велики жагор с лева). Јест, ви сте иокосили најве%е право срискога народа са вашом уредбом о избору митрополита-патријарха, коју сше установили на сабору 1885. Ви сте иротив тројне кандидације ири избору пароха, а овамо сте доиустили кандидаг^ију ири избору иатријарха. (Велики немир с лева). Јест, ви сте избор патријарха свели само на круг енископа, а то шта је друго, него кандидација ? Та ми имамо права бирати за цатријарха кога хоћемо,

од народа и језика српског, а држава је само пресијом и тероризмом и то од случаја до случаја, доводила сабор дотле, *да је морао бирати из круга дијецезалних епископа, Ви сте дакле ту самовољу државне власти узаконили и тим сте унигитили најважније ираво сриског народа, ираво слободног избора мгстроиолита иатријарха. (Живо одобравање с десна, велики немир с лева). Кад би ви заиста хтели, да проширите народу автономна права, ми би вам драге воље стајали на услузи. Подајте, да цео народ бира парохе.... (Вика с лева: примамо, иримамо, донесите тај предлог). А зашто се од вас нико није сетио, да се даде народу то право, ја нисам до сада чуо, да сте једну реч о томе проговорили — а ја сам то становиште застуиао у саборском одбору, а у одбору 15-ице није та мисао прихваћена. И од ггзбора ироиопресвитера начинили сте повреду автономног изборног права (вика с лева: то није тако важно) и то је једна тачка ваших резолуција, једно начелно питање, као што кажете. Посматрајући то питање са начелног гледишта, ја не видим никакву повреду автономије, него нешто са свим друго, видим празнину у нашој организацији, коју сам ја још на сабору 1879. г. напоменуо, да би требало — кад би само томе време било — организовати и протопресвитерате, јер иоложај, кога данас имају троте, са свим је ванавтономан. Према његовом данашњем положају, по коме је и парох и прота, не може ни бити другог изборног начина, него као што је одређен у кр. рескрнпту 1868. или онакав, какав је предложио покојни владика Живковић на сабору од 1879. Но било по једном ил другом начину, свакојако је овакав избор протопресвитера неправедан, јер одкуд да иротопресвитерат бира општини пароха, а оиштина нротонресвитерату протопресвптера. Отуда се често и сукоби изродили, јер општина није хтела некога за пароха, кога јепротопресвитератжелио за иротопресвитера и обратно — доста то, даје досадагињи начгм ггецелисходан и неираведст. Према данашњем положају нроте, који [заузима у нашој автономији, он је иосредник између еиископа и епархијских власти с једне и иарохија и црквених скутишина с друге стране: шта је дакле природнгуе, него да га те еиархгуске власти бирају. Њку те власти турске, него наше, автономне, изливи Ј-мародие воље. Но ја држим, господо моја, кад би ми заиста били истрајни