Српски сион

С тр . 918.

прегаоци у народним нословима, као што телалимо на све стране, кад би у нас престао обичај, да усвајамо у одлукама напшм оно, што је највеће, а при извршивању не чинимо ни оно, што је мало, као што је рекао Демостен у једној беседи сво/ој ; те би радили свом снагом на автономном пољу, кад би се автономна свест развила у свима саставним деловима наше организације, онда би дошло и то време, да би се и иротопресвитерати автономно организовати морали (тако је) и и онда не би било ни питања, ко да бира проте, јер по себи би се разумевало: протоиресвитератске^скупштине. Ал пошто данас тих скупштина нема, онда је, држим, најбољи начин избора, који се предлаже у нацрту народно-црквеног устава. Ту је питање о именовању системизованих иомоЛника. Ово питање и сам сматрам за врло важно, и сам сам тога мишљења, да се именовањем вређа автономно право народа, јер и у нашој автономији је, као и у свакој другој, освештано начело, да онај, који сноси терете, врши и права, који плаћа, тај и бира. Но, господо моја, ово питање није изнесено пред сабор као сопсИНо 8Гпе (|иа поп, да се предложено именовање нримити мора, оно је доведено у свезу са оснивањем богословског семеништа, те га као таково сматрамо за отворено питање, које ће сабор, чувши разлоге за и против, решити по својој вољи, а вољи сабора, сви ћемо се поклонити. (Одобравање). Гласови: А 25 свештеника? Др. Н. Максимовић: Што се тиче избора 25 свештеничких саборских посланика, о томе сам већ говорио, како је сабор, који је установио данашњи изборни ред, стојао на становишту иривилегијалном, пародном. У оно доба било је мњења, да на сабору не буду заступљени сталежи, него да народ бира слободно, кога хоће, без обзира на сталеж, но ово мњење није усвојено. Данас пак стојимо на црквеном земљишту иостојећег саборског устројства, по коме су свештеници заступљени у сабору као сталеж, а томе је природна последица, да се свештенству уз пасивно призна и активно изборно право. (Тако је, с десна). У том питању је и моје гледиште, као и у мога врло поштованог пријатеља др. Полита; и он признаје, не обзирући се на схватање у народу, него на деФиницију науке, да је нредседништво свештенства сталешко и по томе треба да свешшеници свеитеничке по-

V Б р . 52. 4

сланике бирају, но он држи, да ови избори не би били слободни и независни, и у томе се разилазимо. Ако ви мислите, да начин избора, који смо ми предложили, не обезбеђује слободу и незавиеност избора свештеничких, а ви изволите одредити други бољи иачин и ми Лемо драге воље уз вас пристати. Но ја држим, господо моја, да независност свештеничких иосланика у опште зависи од избора, било да их свештенство засебно или било да их са народом бира и пуно сам уверен, да ће и од самог свештенства исто тако као и од народа изабрани свештенички посланици свагда очувати своју самосталност и независност. А зашто? За то, што свештеник није независан с тога, што гајенародпослао овамо на сабор, већ с тога, што он са народом и од народа живи, ше ио шоме увек %е глецати, да не до~ђе у сукоб са својим нпјмдом. (Живо одобравање с десна). Не бојте се дакле, да ће се предложеним избором изгубити слобода свештеннчких посланика па и слобода самогм сабора. Ми увек замишљамо, што је најгоре, па најпосле и неке Фантоме навађамо за разлог; но помислите, кад једанпут цео овај наш автономни апарат дође у кретање и у редовну Функцију своју, онда неће бити ни прилике, нити може бити случаја, да свештеник дође у такав положај, према коме неће се знати решити, да ли ће на страну народа ил на страну не знам кога другога. (Живо одобравање с десна). Као што видите, господо моја, дисреренције, што постоје међу нама, нису шолико велике, да због њих компромитујемо дело, за којим смо вазда тежили, — коначно уређење наших автономних послова — и да пропустимо данашње згодне ирилике и да оиет брод нагие автономије извргнемо опасностима, које смо са великим жртвама, али ииак до сада сретно ирсшли. (Живо одобравање с десна). Права тешкоћа је, што се ми сложити не можемо у другом нечем, а не у уставу. Жао ми је, што не могу и са своје стране образложити устав у главним начелима и у појединостима његовим, да покажем велику разлику између садашњега стања и оног, какво би било по уставу — јер се осећам толико уморан, да морам свој говор завршити. (Чујмо! чујмо!) Није тешкоћа у уставу, јер у главном се слажемо и само у неким појединостима се разилазимо, у питањима споредне важности према целини, па и та су на најмању меру сведена. Кад се слажемо

„СРПСКИ СИОН."