Српски сион

Б р . 52. „СРПСКИ ј После овога. „Католички ЈГист," без икаквог | логичног ирелаза, цитира еванђелоке речи : „Сваки ко се подиже ионизиће се (Лука 14 11.)" из којих речи би паметан човек извео закључак: римски папа се ие подиже (н. пр. до стеиена неногрешивости и иретераног властољубља) елем узвисиће се! Али „Католички Лист" из нриведених еванђелских речи не изводи такав логпчан и правилан закључак, већ у супрот наведсној еванђелској изреди закључује овако: „Па за то сваки, који се подиже, ускраћујући ду жну послушност своме з ак о н и т о м, о д X р и с т а н о с т а в љ е н о м н ог л а в а р у, б и ћ е и р е к о п о н и ж е н, јер ће му на нослетку они заиоведати, који би му се имали иокораватн. Чини се, да г. др. Полит-Десанчић и сам доста живо осећа то нонижење, пак га настоји одклонити од своје цркве тиме што каже: „„Али арема еиискоиалном карактеру источне г/јркве огромна је разлика у обзиру световн>ачкота елемента у цркви меЈју источном црквом и иротестантском и ". „Ово што г. др. Полит-Десанчић вели о разлици међу нсточном црквом и иротестантском, истина је, али у том још није ирава утеха и потнуно умирење". За то „Католички Листда, потпуно утеши и умпри г. дра Полита, на крају чланка казује му: „Ми можемо г. дру Политу Десанчићу сасвим извесно казати, да колико год се он и његови другови трудили и договарали, неће ипак никада доћи до сталнога уређења својих народно црквених одношаја, докле у правом знаменовању не припознаду оних речи Христових: „„Ти си (папо!) Петар, и натој стени сазидаћу цркву своју и врата паклена неће ј у на двладати". Ето тако вели загребачки „Католички Лист" у чланку, којему наслов и ми исписасмо! Под чланак је потиисан неки „др. Воловић" — потеп с1 ошеп — па се онда није чудити, што је чланак тако исиао! Али ми ћемо оставити на страну г. дра Воловића, јер ми њега не знамо: ко је и шта је. Него ћемо приметити нашем другу „Католичком Листу" и његовом пошт. г. уреднику: Нека се он окане махнита посла, да нама, који живимо и мремо за наше лепо православље — слади иаиство и примат у римској цркви, јер ми, вере нам православне, нећемо никад на тај ленак наићи!

СИОН." С тр . 915.

Католички лист је далеко забасао, кад је узео име драМихаила Политаи од њега у сриском н а р о д н о-ц р к в е н о м сабору изговорене речи, да на том основу искамџи „л епо призн ањ е" својој римокатоличкој цркви и папском примату у тој цркви. Јер ма шта да је рекао г. др. М. Полит у нашем нар. црквеном сабору — из тога нико на свету па ни „Католички Лист" нема права ковати себи капитал о неком „лепом признању" баш у погледу нримата у римокатоличкој цркви. Јер не у српском народном црквеном с абору, него у целој нашој српско-православној цркви и целом српском народу, нема баш никога, коби поред свога стародревног, једино истинитог и лепог православља, пожелио, да ступиукрило непогрешивошћу г р ешногчовека искварене и изопачене римске цркве! Ми немамо нп воље ни разлога, да бранимо г. дра Мих. Полита ради оних речи, које је он у нашем нар. цркв. сабору изговорио и у којима речима налази „Католички Лист" „лепо признање" п похвалну изјаву о примату римске цркве. Ако је до обране, знаће се одбранити од тога нодметања и сам г. др. Полит, којему је свето наше православље без сумње далеко милије, него ласкање „Католичкога Листа", који га у претераној ревности својој истиче за одлична и умна човека ваљда само за то, јер је „Католички Лист" доста наиван био, да у речима дра Полита прочита „лепо признање" о примату римске цркве. Нека буде уверен „Католички Лист"ињегов поштовани г. уредник, да би се свака жива иравославна душа до крајности саблазнила, кад би — не др. Полит — већ ма ко други, у срн. нар. црквеном сабору устао да изриче „лепо признање" о примату римске цркве, да тумачи „велику корист и иотребу нримата", да жали, што и ми у својој цркви немамо непогрешивога папу и да се диви универзалној централизацији римске цркве, која почива једино на властољубљу римскога папе! Био то др. Полит или ма ко други и било то на нашем народно-црквеном сабору или на другом месту, ко би хтео да слади нашем православном народу папство и његов измишљени примат — био би заглушен једнодушним иротестом целог нашег православног народа — који не жели иапе нити и најмање завиди примату у римској цркви