Српски сион

Б р . 53.

„СРПСКЖ СИОН."

^ С тр . 933.

за то га је народ и иоставио на то место (Бурно одобраваље и усклици „Живио!" са свих страна.) Др. Ђ о р ђ е К р а с о в и ћ предлаже, да се нрема изјави Њ, Светости овај иараграФ упути редакционом одбору. С т е в а н Б. П о и о в и ћ изјављује, да оваке ствари нису за редакциони одбор; његов је носао више да стилистичке ствари иснравља, а не да саставља предлоге о уређењу иатријархове дотације. А. Отојачковић преноручује редакцију. План Његове Светости је за будућност; а доцније ћемо се поснветовати, како ћемо ту ствар рационално уредити. После тога се гласало и већином гласова усвојен је овај нарагра® по редакцији. §. 45. о оправкама резиденције и о нлаћању иореза и јавних терета— усвојен је без примедбе. Код §. 46., којим се наређује, да натријарх за случај смрти располаже са ноловином свога стеченога имања — предложио је Др. М. Михаиловић, да се каже: „трећином"; но већином гласова усвојена је редакција. Најпос.те је примљен последњи 47. §., који гласи: „За време док је столица архиепископа и мнтрополита-патријарха упражњена, иду приходи народно-цркзених митрополитских добара, но одбитку свих трошкова, у православни срп. нар. црквени неирикосновени фоид, из кога местозаступник митронолита-патријарха за време, ЈЕДНО ПИТАБЕ СБЕШ На глас — радостан по свештенство овопределне православне срнске цркве — да ће се свештеничка скуиштина састати у Н. Саду 12. и 13. октобра о. г. ; спремао сам се био, да дођем тога дана у Н. Сад, да чујем мудре зборе и саветовања своје браће свештеника, а све на бољитак свештеничког нам сталежа и корист св. цркве. Мислећи тако о своме путу, збору и договору, наумио сам био, да тамо на месту умолим кога од вештије и ирактичније браће свештеника, да изнесе пред скупштину ево ово питање: Како да се помогне млађем свештенству, а олакша сшаријем и искуснијем, те да по сигурно зна, илп бар боље верзирано буде у иравилима црквеним а нарочито у наредбама црквенпх и државних власти ?

док је митроиолитско-натријарашка столица унражњена, добија месечно хиљаду ®ор а. вр. у име награде". После тога решено је, да се, но предлогу дра И. Б у ч е т и ћ а, стави нов завршни нараграФ, ио ком се све одредбе досадашњих уредаба, које су овој нротивне, стављају ван крености. У последњој еаборској седници од 30. н о в е м б р а о. г. читани су по ново редиговани параграФи уредбе о дотацији, и примљени су онако, како их је редакциони одбор предложио; само је код §. 22. било кратке дебате, иа је решено, да се тај параграФ усваја по редакцији, али тако, да се субвенција за дотацију свештенства горњо-карловачке дијецезе, ио нредлогу епископа Мирона, даје из јерархијског а не пз неприкосновеног Фонда. За тим је решено, да се због краткоће времена списак парохија ради класиФикације устуни на решење саборском одбору и саборским изасланицима, који су списак саставили. Пошто је тако уредба о дотацији довршена, предузето је у нстој седници, као последњој, и треће читање те уредбе, да би се иста могла поднети влади на потврду. Ми ћемо нрвом приликом гледати да саонштимо нашим читаоцима целу ту уредбу онако како је коначно усвојена. ? ЕНИЧКОЈ СКУПШТИНИ. Моје сиремање би узалуд, јер скупштина се — на жалост — из познатог разлога не састаде. Алија сам остао при својој тврдој намери — та и мојс се коже тиче — на ево кудћу и како ћу боље, него овако преко цењеног „Срп. Сиона", да умолим сву господу и браћу свештенике, а и позване и меродавне личности, е би овом, ио моме мњењу, врло важном иатању, поклонили своју пажњу, код куће о њему промислили, те на скупштину — коју ће нам, ако милостиви Бог даде, што скорије „одбор за нрипремну радњу" заказати — лек и сигурну номоћ донесу. А више власти би, знам, учиниле своје. Неда се замислити, како је мало знање поменутих наредаба црквених и државних власти, код младог и скорашњег свештеника, патеккако може такав млад и неискусан свештеник и нротив воље и