Српски сион

С тр . 930.

На реду је: „Глава II. 0 дотацији манастирског свештенства. §. 32. Осим стана и издржавања, потребне нослуге и цодвоза, има манастирско свештенство још и годишњу личну иристојбу у новцу, и то: а.) ман. настојатељ, ако је архимандрит 1200 Фор., ако је игуман 600 Фор.; б.) намесник 400 ®ор.; в.) сваки брат 200 Фор." Др. Миша Михаиловић подноси исправак, по коме да калуђери у манастиру имају СЈХободан стан ; а у име свога издржавања да имају сталну плату, ито: архимандрит 4000 ®ор. 7 игуман 1500 Фор., намесник 800 ®ор , а братија по 500 Фор. А сва добра манастирска да се изда,ју иод аренду и приходи да иду у просветне фондовс. Енископ Мирон вели, да у његовој дијецези има 3 манастира и само један има 4000 Фор. прихода, па ио томе не би од њих било доста ни на издржавање братства а камо ли да што претече. А р х. И. Р у в ар ац: То се овде не може ни решавати, док се најпре не одлучи шта ће бити с манастирима Не може бити ни разговора о плати, јер калуђери не емеју имати ни конца ни игле своје, па шта ће им онда плата; а док су у ^анастиру, живе заједнички у општем житију. Ако су се манастири преживели, те сад не одговарају цели, а ви их укините, не ће нико заплакати. Барон Ј. Живковић: Одношај наш и права према манастирима још нису одређени. То треба прво уредити. Предлаже, да се ово поглавље за сада испусти. Известилац Ј. Вукадиновић вели, да је ово поглавље ушло овде на основу §. 19. саборског устројства. Врло је нужно да се уреди дотација калуђера, да их заштитимо од самовоље настојатеља. Његова Светост патријарх-председник: Калуђери живе по својим правилима, а о том није позван сабор да решава, то регулише св. синод. У рескринт је оно одређење, да су то народна добра, ушло за то, да их држава не би секуларизирала. Оно што хоће др. Михаиловић, то не може бити, јер монаси морају живити заједно у „општежитију". Мисли, да би манастири дали више на просветне цели, кад би им се оставило на вољу, да даду колико хоће, него кад се то иште од њих.

Др И. Вучечић наномиње, да је већ у наслову усвојено, да се и о томе може решавати. Рескринт и саборско устројство дају сабору ирава, да може регулисати нитање манастирско и уредити калуђерску дотацију. Њ. Светост патријарх-иредседник одговарајући дру Вучетићу вели, да све то стоји у каузалној свези са уставом, а како ће се то питање решити и хоће ли се решити, то не знамо. С тога је њему ираво, нека се ово овде решава, а како већина реши, он ће изрећи закључак. За тим се већином гласова овај парагра® усвоји по редакцији. §. 33. који гласи: „Ову личну нристојбу иримају настојатељ и чланови братства из манастирске благајне" — примљен је са овом до-^ пуном дра И. Вучетића: У колико ириходи манастирски не би могли испомагати, има им се плата саразмерно смањити. §. 34. примљен је по редакцији и гласи: „Манастирски свештеници, ма којег степена били, нису власни за случај смрти са својим имањем располагати, и цела њихова оставина припашће манастиру, којем су као чланови припадали". Нареду је: „Глава III. О дотацији епископа". §. 35. примљен је . без измене са овим садржајем: „На цел дотације нравославних српских епискоиа служе добра српс.ких правосл. епископија". §. 36. гласи: „Добра српских прав. епископија јесу следећа: 1.) епископске резиденције са кућевним намештајем; 2.) оранице, ливаде, баште, виногради, воћњаци нојединих епископија; 3.) пустара „Сириг" са свима својим здањима у бачкој епархији; 4.) пустара „Цера" у темишварској ецархији; 5.) газдински нокретни и непокретни прибор; 6.) државне и друге хартије од вредности, добивене откупом непокретности регалних и других права, која су са појединим епископеким добрима скоичана била. — Осим ових добара спадају такођер у епископска добра: драгоцености, украси и црквено одело енископија и епископске књижнице, што све служи свагдањим епископима само на употребу и не сме се отуђивати". Тај §. усвојен је са исправком Е. Думче, да се каже: да саборски одбор рукује тим до брима и да приходи утичу у неприкоеновени фонд. §. 37. гласи: „Дотација српских нравосл. епискоиа дијецезалних износи 10.000 Фор. а. вр.