Српски сион

Бр. 53.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 931.

— Осим ове дотацмје, као редовне плате, ирима сваки епискои још и годишњи додатак од 1200 Фор. у име иаушала за дневнице и иодмирење путних трошкова ради обављања каноничких визитација, а 800 ®ор. у име накнаде, што има да држи најмање једно придворно, више образовано свештено лице моиашког реда у резиденцији својој. — Ову дотацију примају епискоии пз прав. српског народно-црквеног неприкосновеног Фонда". Б а р о н Ј о в. Ж и в к о в и ћ предлаже, да еиискоии имају нлату од 12.000 ®ор. без одређења, које се наводи у редакцији. Епископи не треба да плаћају порез на своју илату, јер они на име деле чист приход од Сирига и Цере, али тек по одбитку иореза, те је дакле ту порез већ плаћен. Држи, да није ни лепо одређивати еиискоиима дужности; они ће и сами чннпти своју дужност, а да их човек на то не приморава. Кад би било могуће, он би био први, који би предложио, да се епискоиима новиси та илата, да могу према своме достојанству живети. У колико не досегну приходи од те две нустаре, има се додати из неирикосновеног Фонда, и само на тај додатак плаћаће енископи порез. Александар Стојачковић брани редакцију, но којој је плата епископима 10.000 Фор., даље 1200 ®ор. у име иаушала а 800 ®ор на држање једног придворног ка.туђера. Вели, да се онда на ових 2000 ®ор. не плаћа порез, а ставља се у дужност енискоиима да имају чинити каноничке визитације и да држе придворног калуђера. Њему је познато, да неки, који су 40 година били епнскопи, нису били ни у првом селу. Први је почео обилазити своју дијецезу данашњи патријарх као темишварски владика, па после њега чиие то и други. А оних 800 Фор. нужно је било специФицирати, јер сваки владика треба да има своје иридворне калуђере, пошто би то били кандидати за владике. Та свота неће понижавати епископе. Држи, да их ово неће натерати да врше своје дужности, ако их већ канони не могу на то да натерају. Др. М и ш а М и х а и л о в и ћ предлаже епископима плату од 15.000 Фор., али да су дужни три иридворна, више образована калуђера држати. Држи, да им треба дати већу плату ради архијерејског достојанства њихова, а и да им остане нешто на добротворне цели. Спомиње, да ће на свом месту предложити 50.000 Фор. плате патријарху, а остало да иде у неприко-

сновени фонд , па ће тако више доћи на про светне цели. Епискои Ми р о н изјављује, да су епискони задовољни са илатом од 12.000 Фор., само би желели, да им се иснлаћује но нредлогу барона Живковића. То што је редакциони одбор хтео, а г Стојачковић потврдио, значило би оиомињати епископа на дужност, на коју се заклео, и у нанред га осуђивати. Није ни за то, да се наређује држање иридворних калуђера, па наводи пример, како то није лако наћи. Усваја предлог барона Живковића. После објашњења Њ. Светости патријарха у погледу пореза на илату еписконску, ирешло се на гласање, те је већином гласова примљен нредлог барона Живковића. У седници саборској од 28. новембра о. г. известио је ирота Вукадиновић, да је прота Штековић, члан одбора за деобу парохија, одпутовао, па одбор не може да ради. Услед тога бира се на његово место парох Миле К р а ј н о в и ћ. За тим је продужена сиецијална расправа о дотацији свештенства, Усвојен је без измене §. 38., који гласи: „Осим дотације установљене у нредходном параграФу, припада сваком епископу уживање еиископске резнденције, а где такова не иостоји, има се из комасованих прихода поменутих добара, односно из народно-црквеног ненрикосновеног Фонда сходан стан под најам узети. Кућне баште, виногради и воћњацн, у колико их која епископија поседује, остављају се такођер на бесплатно уживање дотичном еггаскопу". § 39. говори о оправкама еп. резиденција и о плаћању иореза и јавних терета — и примљен је са допуном дра Ђ. Красојевића, да су епископи дужни из свога плаћати порез и јавне терете, осим кућарине. §. 40. гласи о томе, да епискоии за случај смрти могу само с половином свога стеченог имања располагатн, а половина посмртне оставине припашће на пола неприкосновеном и клирикалном Фонду. А ако епископ умре без опоруке, нрипада половина оставине неприкосновеном, а половина клирикалном Фонду. Тај §. примљен је по редакцији, а одбачен је исправак дра Михаиловића, да епископ слично ономе, што је код свештеника усвојено, може са једном трећином у место са половином свога имања располагати.