Српски сион

Вр. 1.

нроото и разговетно, иридодајте овима сходне времену и околностима поуке за живот". Ја од нашег свештенства нисам тражио ни више ни мање, него само онолико, колико је то захтевао тај „иравосиавни епископ руски" од свога свештенства; да на име „са једном-две ли речи прошире и разјаене п о ј е д и н а мест.а ј е в а н ђ е љ а а у смислу и духу учења црквеног и с обзиром на прилике и потребе пастве и верних". А да сам за то претпостављао нужно знање, сведочи то, што сам оне свештенике, „који ни такве хране пастви давати у стању нису. који ни такове пајобичније и најпростије проповеди саставити нису кадри", што еам дакле „невјеже" упутио ли и једино на — књигу: узмите туђу проновед па читајте! Алн брат С. Д-ћ као да ни то знати и разумети — , 5 нс вос*(от"к" ? ! Но брат 0. Д-ћ и опет „довикује" : „МиИа реЈав!" и )5 не к^си чесо просиши" — „брате Богољубе", баши онда, кад захтеваш, да ти бољи, па и добри свештеници „тумаче евангелија". А што је „православни епископ рускп" захтевао од свога свештенетва, то ти не можеш и не смеш тражити од нагаег свештенства, иа ни од оног дела евештенства, који је од „невјежа" бољи, способнијн. „Све боље, иза бољег", или правије: „Све горе, иза горег"! Ја сам напоменуо : да је „то јадно и жалосно, ако из богословије изађе, а у свештенство уђе и такав човек, такав „„невјежа"", који ни најобичније проповеди саставити није кадар", и да је то „лоша сведоџба за богословију" — но ево нам сада брат С. Д-ћ још јаднију и лошију сведоџбу о богословији издаје и потписује, да на име ни бољи, па ни добри свештеници нису „кадри тумачити св. евангелије", јер пита: „Јеси ли ти сигуран, брате, да не ће који од нас, па још од „„невјежа"" криво иротумачитп св. евангелије?! Јеси ли ти сигуран баш и за себе самога?!" Пре него што бих даље пошао, дозволи, драги читаоче, да ти нешто иаиоменем. У првој упитној реченици брат С. Д-ћ разликује две врсте свештенства: „невјеже" и „нас" т. ј. оне свештенике, к о ји су од „невјежа" виши, бољи. Другом упитном реченицом ставио је моју маленкост изнад наведене две врсте свештенства — за што? не знам. Доста то да по њему имамо три врсте свештенства: „невјеже", од ових боље, и од овнх других још способније. И не само да се „невјежама", него НИ другим — као што рекох — бољим и добрим свештеницима не смеинеможе поверити „тумачење", јер могу „криво протумачити св. евангелије". А сад да видимо, можемо /л\\ ,м п ^)«жи-;гм „тумачење св. евангелија" и радеипњавагцЈе Ј*$Џских стварн од нашег свештенртва. : \'с

Евстатије Михајловић криво схватии разуме десети члан символа вере; и на основу тог свог кривог схватања и разумевања предложи он у „Гласу Истине" измену истог члана вере. (1885. бр. 4. стр. 26.-27 ) Да то погрешно и криво схватање и разумевање десетог символа вере исирави, преч. г. Јован Борота устане „у обрану символа вере'\ („Глас Истине" 1885. бр. 5—6.) па у тој својој „обрани" рече и ово: „ . . . да је иисац (Е. Михајловић) ишао за тим, да евоје сумње распрши о ствари, која му је нејасна, пошао би другим путем. Он би се сетио, да има у месту свога нравославног свештеника, коме би своју сумњу, своје недоумевање у овоме предмету предложити могао, џа шат му овај загонетку реши и маглу растера. То је могао и требао од свог свештеника очекивати, јер је то задатак свештеника, то спада у његову струку". И даље: „ . . . Ако вас срце вуче, да размишљате о стварима вере и ако у томе мишљењу наиђете на какве тешкоће,'тражите помоћи код свештеника и епископа. Ако вас они не упуте, не ћете на прави иут изаћи. Ако се у правним ноеловима иште савет од изучена правника, у болести од изучена лечника, у опште у сваком поелу од онога, којисетим нослом нарочито бави, зар ћемо само у стварима вере више веровати сваки себи, него онима, који су на то позвани, да знаду поучити здравом науком, а то су свештеници и епискони наши". (Бр. 6. под IV.) Пад кад је по сведоџби учитеља и мога брата С. Д-ћа „задатак свештеника, да сумње о нејасним стварима распрши"; кад „то спада у струку" свештеникову, да „загонетку решн и маглу растера"; кадје свештеник „на то назван, да зна поучити здравом науком", да може дати помоћи ономе, који „код свештеника помоћи тражи", и да „упућујена прави пут": зар ја онда нисам могао и смео тражити и искати од нашег свештенства, да „тумачи св евангелије" ? Или бар: јесам ли могао то захтевати не од „невјежа", негоод бољих па идобрих свештеника? И је ли имао право брат С. Д-ћ, да ми тако јавно „довикне": „МгЉа ре!ав!" и к*ксн чесо иросишн" — „брате Богољубе" ? ! Него брат С. Д-ћ извињује немоћ „тумачења ев. евангелија" код свештенства тиме, што им је био слаб „извор" из кога су своје знање „црпели". Све да доиустимо, да је евештенство са „извора" мало, па и врло мало „поцриело"; све да допустимо, да је све свештенство из богословије изашло са малим, па и врло малим знањем и спремом: ипак оно не може бити решено и ослобођено свога „позива", да „поучава здравом науком", да даје „помоћи" ономе, лоји исту од њега „тражи", и да „упућује на правп пут". Јер ако што и мањка свештенику у знању ц спреми из