Српски сион

Стр. 26.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 2.

иницијативи сабора, иити о придржаваљу ииидијативе сабору. То нраво придржане иницијативе, баш у погледу мењања устава, осигуравао би сабору тек тај „кобни" „устав" у своме 217. §. II. 1.' У 27. §. саб. устр. говори се само о измени устројства, а не о донашању предлога за измену ту. У томе §-у се сабору зајемчава право решавања, а не иницијативе и предлагања. 0 овоме праву говори §. 22. саб. устр. и даје га саб. одбору. Гласи: „У делокруг саб. одбора спада: а., да припрема предлоге за расправу саборску и властан је тога ради стручњаке пр еслушати". Је ли у овоме §-у постављена какова год граница томе делокругу саб. одбора у припремању предлога за расправу саборску? Је ли тим §-ом чиме год запречено право саб. одбора припремити иредлог за саб. расправу, који предлаже и саму измену саб. устројства ? Н и ј е ! Сваки члан сабора има право какав год хоће предлог, па и за измену саб. устројства изнети пред сабор, само ако испуни одређења у § 3, 7 и 8 пословника саборског установљена; а саборски одбор и саб. одбор 15-рице, од којих је први саборским устројством позван, а други закључком сабора изаслан, да сабору спреми предлоге за расправу, ти одборида немају права иницијативе и за измену саб. устро.јства? Али, др. Вучетић вели: „Г1од тим речима (§. 22. саб. устр.) да припрема предлоге за расправу саборску, могу се разумети само обични предлози за поједине уредбе, као гато се то види из прелазних одредаба у саб. устројству, где се појединце набрајају уредбе, које све треба саб. ообор да припреми и сабору на раснраву поднесе, а никако и само саборско устројство". Неугодпо ми је, да, као лајик у јуеу, ја учим дра Вучетића интерпретацији закона. Или је г. Вучетнћ, кад је и ово рекао, рачунао на наивност целога света, а ие само својих нартизана.

Под речима §. 22. саб. устројства, да саб. одбор приирема предлоге за расправу саборску не „могу" се, него морају се разумети у опште сви могући нредлози, који би се односили на автономпо уређење наше, а саборски их одбор пронашао за целисходне и потребне за то уређење и напредак автономије. А под речима §. 32. и 33. прелазних опредељења саб. устр. им ају се и могу се разумети само н а ц р т и и предлози, к о ј е т и § § н аб р ај ај у. А то значи: §. 22. даје саборском одбору право (и то генерално право) за припремање предлога сабору, оних предлога, које оп (саб. одбор) и кад их он за потребне и целисходне нађе, а §. 32. и 33. ставља у дужност саб. одбору „зготовити и сабору поднети нацрт статута о поступку при давању зајма" и т. д. дакле ставља у дужност припрему неких извесних, побројаних предл о г а. Које ће предлоге саборски одбор сабору припремити по §. 22. саб. уетр., то тај § оставља моћи његове иницијативе, радне снаге и увиђавности, а припрему предлога побројаних у § 32. и 33., ти §§ налажу саб. одбору ради неодољиве потребе истих. Види се, да људи који се истичу као најбољи познаваоци наших автономних установа и уредаба — кад што — кад им то не иде у рачун, неће да знају за ироста и јасна опредељења тих уредаба, већ иринуђују нас неуке, да им једноставне основне ствари тумачимо. Из свега до сад реченога излази јасно као сунце, да је мисао наших сабора, о градњи једног органичког статута, саборски одбор био властан прихватити и у Форми свога предлога сабору изнети за расправу. Што је био властан саб. одбор по саб. устројству, то је био властан учинити и саборски одбор 15-рице, јер га је сабор од г. 1890 изаслао за припрему предлога. Сабор, који га је на тај посао овластио и изаслао, није му прописао никакову директиву у том послу, није му дао никаква упутства. Изаслао га је нотпуно од-