Српски сион

Стр. 70.

„СРДСКИ СИОН."

Бр . 5.

срцем благодарна, јеси ли душом племеиита, и јеси ли разумом оиамећена? Ако јеси, онда; чини што можеш, на да подизањем споменика митрополиту СтеФану Стратимировићу посијеш у срце и душу потомства свога сјеме, које ће у будућности обилатн илод донијети! * ❖ ❖ Само ако сви хоћемо, за цијело ћемо бити кадри принијети жртву имену онога човјека, који нам је у црној ноћи очи отворио, отворио оба ока наша, гимназију и богословску школу, а осим тога, од уста својих отргнуо благодјејаније, од потреба својих уштедио нову палачу патријарху сриском, и поврх свега тога освјетлао у свијету образ српски, ирославио име српеко, -—о чему ће вам други знати боље приповиједати. Чинио је све, јер нас је љубио. ЈБубав је нашу заслужио. ЈБубимо ли га? Велите: љубимо га у истину. Онда је добро. Истинској љубави не може се ништа отети. Ако хоћемо, Бог ће нам помоћи, па ћемо достојно прославити стогодишњицу наше богословске школе. У Карловцима у очи св. Саве, пр о свј етит ељ а сриског 1893. Прота Јован Вучковић, проФ. богосл. и пр. ректор богоел. учил. карловачког.

(ПОКЛИЧ СРП ПРАВ. СВЕШТЕНСТВУ И НАРОДУ У МИТРОПОЛИЈИ КАРЛОВАЧКОЈ).

адосно и срдачно, топло и одушевљено

поздрављамо нашем српско-православиом X свештенству и народу сутрашњи знаI чајни дан, за који је везана стогодишњица првог и највишег нашег просветног завода — наше богословије сремскокарловачке ! Са сутрашњим даном улази паша карловачка богословија, та наша једина „аћпа тагог" у овим земљама, у стогодишњицу драгоценог и благодетног живота свога. Она је великим духом славнога С т е в а н а С т р а т и ми р ов и ћ а стварана и етворена равно пре 100 година — но тек од сутра улази у стотиниту годииу, од када је, као добра и мила мати наша, први пут отворила своја материнска недра, да задојава и одхрањује најслађом и најпитавијом храном — материнским млеком стогодишња поколења нашега српско-православног свештенства у овим земљама. И свештенство, које је отпало од материнских груди карловачке богословије, и које

се њезином, кад што оскудном п сиромашном, а кад што обилатијом и богатијом, али увек слатком, српском и православпом храном питало и напајало — не може и не сме провести сутрашњи значајни дан, а да се у сред своје православне душе и у сред свога топлог срца српског искрено не зарадује и не развесели, што намјемилостиви Бог ту добру и милу мајку нашу кроз читав једаи дуг век у животу одржао, те је она за то време неизмерне п непрегледне користи донела светој нашој вери православној и милој нам народности српској. Али свештенство иаше када се радује стогодишњици миле мајке своје: карловачке богословије, треба у исти мах са чувством највећега пијетета и са осећајем највеће благодарностн, да се дубоко ноклони светој сени највећега духа наше овостране цркве и народа — сени великог и славног јерарха нг.ше цркве, свеспог и родољубивог митроиолита Стевана Страти-