Српски сион

бр. 6.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 91.

женства у срећи — да се и у добру и у злу номоли Богу — а у име св. Саве. Тако беше, док грешна рука не диже ћивот, те спали тело светитељско. Спали тело — ал остаде дух! II тај дух — сакупи и нас данас ево овде — да славимо крсно име свију школа, свију ђака народа српског — да се у име заштитника и покровитеља свега Српства Богу помолимо. Но како ћемо да га славимо, како да се помолимо? Помолимо се Богу — а у име св. Саве речима владике нам Срб-Милутина: „За православну срнску цркву своју, да се утврди на камену вере и добродетељи хришћанске у души и у срцу свију синова својих, и да се напуни искреним богомољцима ; који се кла њају Богу духом и истином. Помолимо се за свештенике наше, да чувају себе и духовна чеда своја од вртлога безбожних мисли и од пламена паклених страсти, а да негују духом љубави апостолске све оно, што је никло, процветало и уродило на духовној њиви иза светитељске руке првог прос-ветитеља сриског. Помолимо се за учитеље наше, да осветлају зракама мудрости еванђелске у души учени-

ка својих образ и иодобиЈе оожЈе, и да имнапоје срца н.ихова капљама љубави хришћанске и народне. Помолимо се за родитеље сриске, да одхрањују у деци својој науком и примерима својима здраве и добре синове и кћерн, паметне наследнике и вредне потомке ееби, — а пароду своме непостидне чланове п поуздане носиоце хришћанске мисли, православног осећања и народне части. Помолимо се за младаж нашу, да се испуни страхом божјим, који је почетак сваке науке и просвете, па да напредује и да се утврди у свима хришћанским и народним врлинама; а за децу нашу, да расту нод благословом божјим и под негом родитељском здрава и крепка, и да јачају под окриљем анђела хранитеља у чистој хришћанској и православној свести. Помолимо се најносле, браћо, за сав род наш, да му попуни Бог благодаћу својом у ра3 У М У? У С РЧУ> У вољи и духу његовом све оно, што му не достаЈ'е, а треба му, да може обљубити и усвојити ону правду, која подиже народе на висину нраве среће и славе, а да може одбијати од себе оне пороке, који затиру иле мена људска на земљи овој".

(Наотавиће се.)

НЕШТО 0 „ЗНАМЕНОВАЊУ ДЕЦЕ".

У §. 15. кр. рескрипта од 1868. год. стоји ово: „Парохијско свештенетво обавља следеће душенопечитељске дужности без наплате: а) „знамење код свештеника". У §. 16. вели се под в.) „за знаменску водицу у кућн породиље" —плаћа се 40. нов. Да видимо како се обавља оно знамење код свештеника, а како ово код нородиље. 1. Знаменовање к о д свештеника. Кад се роди дете, бабици је прва дужност да то пријави свештенику и да се тиме иостара за „знамење". Она, полазећи свештенику, ионесе собом боцу (или други какав суд) с водом, те јавивши свештенику о рођењу детета у кући Н. Н. иште „знамење". Свештеник очита, мо-

литву над водом (коју молитву ?), даде име детету, — и тиме је „знаменовање" свршено. По томе долази — крштење. 2. 3 н а м е н о в а њ е у к у ћ и и о р о д и љ е. У овом случајурадим ја овако. Пошто ми је бабица пријавила рођење детета у кући Н. Н., отишао сам тамо с епитрахиљем, требником и крстом, те прво „осветим водицу". Затим очитам молитве — породиљи, а, иосле читајући молитву за „знаменовање детета" код речи: „да знаменујетсја свјет лица твојего на рабје твојем Н . . . ." знаменујем дете. Прочитавши ту молитву до краја, узмем дете те отиојем : (и ако у требнику етоји : „глагоља") „Радујеја благодатнаја" .... После тога отпуст, и на уречено време доноси бабица дете на — крштење. Ето онако чух од других, овако нак чипим ја.