Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

БР. 6.

владаре иротив Србнје, час потајно рови код незадовол>не властеле — шири мржп.у — руши слогу! А ко брани српску цркву — с н>ом и државу? Нико. Православна црква беше стадо без пастира, које вуци но вољи растрзају. Јер иастири беху Грци, које народ не разумеваше — а мржаше их са њихове себичности! Православље се љуља, јединству државном темељ потконан. Ено паии пође за руком да и браћу Савину завади око престола очина. Куцнуо беше последњи час, да се Сава крене, да спасе државу српску, да оснажи православље. У том часу судбоносном диже се св. Сава са св. Горе, да над Србијом узвиси знак мира, знамење љубави. Над Србијом заблиста крст часни — а у руци светитеља Саве, чији дух нам и данас виче: под овим ћеш знамењем победити! Слобода је златна. Само у слободи има развитка, има напретка. Зато и св„ Сава у намери, да ерпску цркву сазида на стени, па да јој ни врата адова не могу одољети — стара се најнре, да сриску цркву ослободи испод власти грчког патријарха. И након великог труда, дугог молења извојева св. Сава самосталност српске цркве. Св. Сава је нрви борац за самосталност срнске цркве! А први српски архиепискои ко да буде, него св. Сава, коме црква ноје: Радуј се смиренкјем високи, који си пизложио гордост демона. Радуј се цркве воздвиженије! Као владика. ноче нросвећивати ум — напајати срца српска пићем божанственим, науком чуодтворном — словом божјим! Народ васколики слушаше речи његове — вазљуби својег настира, јер живот свој „воздержанијем украси, а животом мудрости слово увераваше". Из српске цркве изгони, као оно Христос кајишаре и трговце — зле пастире - Грке још горе смутљивце папске слуге — а даде народу пастире, као што и сам беше настир д обри, који душу своју полаже за овце своје. И би једно стадо и један иастир. Ето тако огради св. Сава српску цркву зидом слободе — а сазида је не на стени нит камену, већ у срцима прадедова. напшх. Народ чуваше у срцу своме цркву, а црква заштићаваше нод окриљем својим народ. И данас још

блиста крст св. Саве — и данас још живи Србин! Црква учи, да је циљ човечјем животу, да се умом што већма приближи Богу. Циљ је савршенство, а пут је напредак Но има ли напретка без иросвете? У том црква и школа јеДна другу допуњују. За то и св. Сава поред цркве свуда зида и српску школу. Ум царује, снага кладе ваља. Благо иароду, који има умних синова, јер је више сваке снаге! И ту снагу, снагу ума, заснова Србији св. Сава! Он нодиже сриску цркву — он подиже прву српску школу — он је први српски учитељ! За то је св. Сава српска слава, св. Сава ђачка слава. Српском црквом — српском школом — српском просветом створи снагу, која ће јединство Немањине државе слогом одржати и иротив сиољашњих и против унутрашњих непријатеља. То беше времена победа — његова рада. Но више нешто. Тим даде — ули он у здраво тело здрав дух. Тој победи његова рада векови се диве! Јер дух тај одржа тело у болести, кад српска држава већ клонула беше под теретом ропства. И Србин још живи. Ко би побројао све струке рада светитељева? Он је учитељ народа — он проповедник слова божја — прави апостол српски. Он организатор цркве сриске, он први државник срнски — он душа свега народног живота! Речју, од кад отноче рад свој — па док светитељску душу своју не иоврати Богу, он беше и отац и мајка Србији, штит и утеха Српству! Но осим свега црква и школа српска — јесу она дела, којима изврши посланство своје: да прослави Бога — а усрећи народ свој. Са тих дела — ностаде угодником божјим — свецем народним. Ено Бог, који је диван у светим својима, шаље благодат на избраника свога — даје моћ св Сави, да за живота свога чуда твори! А по смрти? Прослави Бог угодника својег, који за живота слављаше име божје. Учини Бог чудо, те : ,во гробје лежа неразрушим пребивајеши, Саво оче, светитељу богоблажене". Тако народ внде, да се Сава, ког и за живота за божјег човека држаше — у истини. посветио. Народ га поче као свога свеца. славити. А на ћпвот светитељски дуго се скупљаше народ — да црпе снаге у љубави спрам вере, спрам језика свога, да нађе утехе у бољи, бла-