Српски сион

Б р. 6.

„СРНСКИ СИОН."

Стр. 89.

Како св Сава постаде угодником божјим, а свецем срнским? Растко, како име беше Сави ире калуђерства, беше благе нарави, а иитома духа. Прва пак наука, чему га родитељи, чему га учитељи учише, беше, да иозна истинитог Бога, да га слави и заповеди му извршује. „Семе паде на плодну земљу и донесе род". У Гастку сијну мисао и роди се жеља, да вечито предиостави временоме, да се одрече тела, а поживи духом, да одбаци светско, а посвети се — Богу! Но ко може порицати, да у млађаној души Растковој нису сијнуле и озбиљне мисли, како вели еванђеље: „што учините једном од моје млађе браће, то сте мени учинили", мисли велим, да хоће Богу. да угоди, нек посвети живот свој народу! Владика наш Срб-Милутин каже: „Где дух ради и бори се у свом веку за будуће векове, у свом роду за потомство рода свога, ту постаје он оруђе иромисла божјег". Јест. Сам промисао божји хтеде, да Гастко, и ако млад, по генијалној памети својој схвати, како је у оно време „посветити живот свој народу", значило посветити се Богу и цркви! Јер срећа народа стајаше у тесној свези са судбином пркве. Ко може посумњати, да те озбиљне мислп не покренуше Гастка, да се одрече моћи и госнодства, да порфиру и одору замени кострећу, скинтар — штапом испосничким, а мач — крстом. Гастко потајно одбеже на св. Гору, где сијаше сунце праве науке Христове! Оде тамо са жељом да по речима апостола Павла: „буде савршен чевек за свако добро дело спреман". Тим учини младп Гастко прво дело, којим Богу угоди — јер изврши речи Христа Снаситеља: „Ко хоће за мном да иде, тај нек себе заборавии нек узме свој крст, па за мном нек иде". Како пак Сава на светој гори и доцније у својој отаџбини проживе, каже нам црквени слазоној : Радуј се целомудрија стубе, који си сваку страст униттио ! Радуј се са иоста светли цвете, који са чистоте миришеш. Радуј се монаха узоре ! Исто му тако слави црква дарежљиву руку, милостиво срце: Радуј се, који си милостиње делио ! Радуј се даваоч.е дарежљиви! Радуј се хранитељу сирогииње!

„ Од Христа Спаса сп, Саво оче, иостом и молитвом исшинито богатство, ираву светлост, царство нерушимо и вечити живот наследио и . Но да ли се Сава посвети једино са таког живота — строго испосничког — са милостиње, коју је обилно делио? Св. писмо каже: „вера без добрих дела је мртва". — Па и св. Сава оде на св. Гору само да се по нримеру Христа Спаситеља спреми за дело народног посланства свог. Делима, којима је посведочио веру своју, делима, због којих му црква иоје: Радуј се Саво богомудри! Радуј се евангелском науком равноревнос.ни са аиостолима! Радуј се иохвало отачаству! — делима., којима изврши народно носланство своје удостоји се он славе божје постаде свецем српеким Од тих дела морам се спрам времена ограничитп само главна да наведем. Но да би појмили замашај рада његова, нропустити не смем, а да двоје не споменем: како беше држава српска, а како црква српска пре рада светитељева «• Немања, отац Савин, силом мача свога прикупио беше раскомадане делове срнске земље у једну целину — те створи тако јединство у српској држави. То јединство беше нлод силе — а „свака сила за времена". Не беше снаге, која би том јединству противне мнсли изгладила тако, да то јединство постане израз једне мисли, оиште слоге! Докле би се то јединство одржало, кад би се држава срнска по ново раскомадала — беше само питање времена, све да. држава српска сама себи остављена беше. Но судбина државе српске — у тесној свези стајаше са црквом сриском. А како ту беше? Срби примише веру православну Ту веру и Немања мачем шири — нротив незнабожачке старе вере. Властела пак — многа, баш из мржње спрам Немање, исто је тако непријатељ нравослав.љу као и јединству државном. Но отуд још не прети српској држави и православљу велика опасност, можда и пропаст, да се у државне прилике — а ради вере и цркве не меша неко трећи! Папа — и његове слуге, у тежњи да потисну православље — мал не оборише зграду српског јединства — мал не збрисаше и државу срцску са света. Јер час јавно диже суседне