Српски сион

Бг. 6.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 83.

стола, који су касније, када по упутству његовом зађоше учити но свету слово Божје, у истој цељи заснивали подружннце — шта ту онда да кажемо о оним свештеницима, који уверавају и хоће да им се верује, да су они готови делом освештати наук: да добар пастир полаже душу своју зарад добра и спасења стада својега, а који удруживање са себи равиима у одређеном општекорисном смеру из темеља поричу и одбијају, који би да докажу, да је у раду за ошпте добро цркве и народа и њих самих прут за се јачи него у снопу, даје усам-

љена сламка међу вихорима сигурнија од дуба посред бујне горе, да теже не претеже, да је опште свештеничко удружење „којекаква побочна сврха", и који у стварној одбрани неизопачена начела удруживања виде само „окретно нревртање мисли" по — „наивним" људима, за којима у исто доба и на истом месту „жале" као за особитим „снагама" ?! То је одиста појав врло — врло „Фаталан". Толико с начелне стране. Из изборног среза црепајског. —Ђ—-ћ.

(Наставак).

А<1 4. Четвртн разлог опозиције против предлога одбора 15-рице је у томе, јер „уставом су окрњена до сад уживана права народна, јер је одбор 15-рице напустио опа главна основиа начела, па којима је до сад г р а ђ е н а н а ш а н а р о д н о - ц р к в е н а аутономиј а". Ми ћемо се у овоме чланку обазрети само на прву половицу овога разлога: „Уставом су окрњеиа до сад уживапа права народна". Та права опозиција види у избору 25 свештеничких посланика, у избору свештеника, избору председника црквено-општннског, и т. д. И опозиција и већина саборска далаје питању избора 25 свешт. посланика највећу важност међу диФеренцијалним питањима њиховог неспоразума у уређивању наше аутономије. За то ћемо и ми о њему расправљати — најпре. 0 томе питању доста је писано, а у сабору и говорено. Имамо пред собом цео материјал тога нитања. Разлоге и за и иротив. Без икаквог нредубеђења испитали смо те разлоге, а без икаквог предрачуна казаћемо и сад своје мишљење и уверење о томе питању. Кад средимо разлоге против измене сабор. изборнога реда, а оставимо на страну разна разглаголствија и извијања, која нипгга не доказују, него само муку докази-

вача — онда су разлози против тога, да свештеници засебно, сами бирају својих 25 посланика на сабор, ово: а.) Свештенство није сталеж у сабору, ие треба да буде ни бирано као сталеж. б.) Свештеници на сабору не заступају своје засебне интересе, него интересе заједничке, целе цркве, за то не треба ни да се бирају засебно, него заједнички. в.) Засебним избором свештеничких иосланика изазвао би се расцеп међу народом и свештенством. г.) У данашњим нашим околностима готово је искључено, да би избори свештеничких посланика по свештеницима били слободни и независни. д.) Према томе би свештеници носланици били под утицајем епископата, а посредством овога и иод утицајем државне власти, те би и јерархији и државној власти била осигурана већина у сабору, којом би могли „у сиољним одношајима цркве чинити све, што им је воља". е.) Данашњи изборни ред је „најјачи штит наш против навала иа народно-црквену аутономију". Кад би и један од ових разлога био истинит и оправдан, ми бисмо призпали одмах, да не треба мењати постојећи изборни ред. Јер нити бисмо могли одобрити,