Српски сион

Б р. 6.

Стг. 87.

дан пут је подерана обућа, другн пут је слаба одјећа, трећн пут није бнло никог да га пробуди, па је преспавао, четврти пут је непогодно вријеме, а стан далеко, шести пут појављује се већ и леиост, то природно својство без разлике свакога тијела. Не, да ти питомац није хтио за тобом, већ баш поред најбоље воље није могао. Ти га као млађег брата, или као доброг сина савјетујеш, да своје послове разреди, да свему своје вријеме нађе. И он хоће, јер зна да ће тако најлакше све савладати. Разредио је вријеме. Дошао је пас да учи. Али ето јада. Данас нема свијеће, сутра му неће у то доба бити соба спремљена, прексутра опет тјераће га из собе лед и студен, четврти дап биће тада гладан, пети дан притиснуће му свакојаке бриге душу његову, па ће бити неспособан да ради, шести дан наћи ће се друг који неће знати, или неће пазити, на његов расноред времена и посла, на ће му доћи бага у онај час, кад се спремао да за носао сједне, — а седми дап већ поремећен је сав ред и твој питомац бјежи од куће, уклања се од одрећеног посла. Али, рецимо да све иде, као што треба. Наступиће час, кад ће природа питомчева пожелити забаве, а наступиће и часови, кад ће и тијело и душа тражити одмора. Гдје ће он тад наћи племеннте забаве, гдје пријатна разонођења, гдје окрепљујућега одмора? Да пде у „читаоницу", да чита новине. Ма тамо је тијесно и за чланове који чланарину плаћају. А могло би се догодити, да тамо пеће ии наћи новина, које би он хтио читати. Поћи ће у шетњу. Ма и то се досади. Па шта ће? С друговима у биртију? Но то није дозвољено. Али има биртија у Карловцима, у које за цијело неће доћи ни један проФесор п ни један ректор. Ту се склони, иа труј срце, убијај душу, погани цијелог себе! То неће чинити оии врли младићи, којих има у нашој богословској школи, али чиниће они који нијесу у добру очврсли. А док је свијета, биће и таквих доста. Но до сад сам говорио само у претпоставци, да те питомац твој хоће да слуша. II видјели смо, како те ие може да послуша. А шта онда, ако те он неће да

слуша? Хајде, доскочи свима његовим пзвијањима и иринуди га да вољно за тобом пође. Наишао си му на траг, он се можда поплашио. Притајио се, тинезнашшта он мисли. Слуша те, кад предајеш. Одговара ти, кад га запитапт. Часови школског предавања прођу, а где ти је онда твој питомац? Ено тамо, са сличним друговима руга се твоме настојању. А послије ће се ругати налозима сваке власти, изигравати све одредбе, обилазити сваки закон. Но доста. Ето и за то би нам требало богословско сјемениште. 6. Потреба питомости и углађености. Још се нијесмо излијечили од болести, којом смо у не давној прошлости заражени били. Данас се, бар тако изгледа, не Форсира толико са грубијанством и простачлуком, као што се то још не давно чинило. Зло схваћена девиза „по народски" наводила је младе људе, да не пазе на своју спољашњост, а због тога је у многога задивљала и унутрашњост. Данас се одвикавамо од тога. Али и данас још трају друге невол>е. Наш ђак отишао је испод крова очинога и ока мајчинога. Нашао се у Карловцима. Узмимо да је од куће донио лијепе Фамилиј арне питомости и чедне углађености. Но овдје се нашао сам, свој госа, код господара који је сретан, да добије ону крајцарицу. И млад човјек осјети брзо своје нреимућство над газдом својим. Опасност је ту, да ће питомост и углађеност његова настрадати. При томе има ту још једна зла страна. У вријеме кад се учвршћује карактер младога човјека, налази се он сам за се, као свој госа. Приговори ли му газда што год, он ће већ наћи начина, како ће се тих ириговора рпјепшти. Газда му дакле мора да угађа баш онда. и ондје, када и гдје не би требало. А млад човјек, живећи тако сам за се, постаје ћудљив, осоран, не може да поднесе ни оправдани приговор, тешко се с другим сложи, лако се запоси, тешко попушта. А како је тек са онима, који под кровом очинијем нијесу имали прилике, да присвоје што од питомости, углаћепости. Ти просто одрашћују овдје у врло жалоспе л.уде. Опоменућу само једно. Сиротпња у богословској школи карловачкој