Српски сион

С тр . 106.

срнску цркву — да српску књигу номаже морално и материјално. Три школе има дакле у животу : дом родитељски, школа и црква и књига. Кад се пак ностарамо да нам све три буду српске, напредие и моћне — негујемо српску просвету — идемо путем, који нам св Сава ноказа. Тако н-ајдостојније славимо свога светитеља — јер тако само иодражавамо његовој вери: љубави спрам рода нам срнскога. Кад тако чинимо — гоДиће свему молитва наша, јер видн, да смо просвећени истнном: Помози се сам, помоћи ће те Бог! А кад Српство иутем напретка савршенству, срећи својој стигне — тек онда ће моћи свеца славом прославити, који му приличи. Јер ће онда само дело славити творца свога. У јединству као из јеДног грла ориће се са свих страна глас Српства: „Тамо венци тамо слава, где наш свети пастир Сава". * Благо народу, којн има мудрнх синова, јер је „множество премудрих снасеније свету — а цар премудар утвержденије људем." Српски народ има доста мудрих синова. Но осим свију српскн напредак, српска срећа утврђена је именом св. Саве, именом Текелије Саве! Ва то је данашња слава двострука слава народу српском — а слава по наособ ове куће двострука је слава. Слава Текелије Саве сјајем својим толико нам засену очи духовне, да не познасмо светлост, која нам је близу, већ нам се учини да и у њој ону еветлост видимо, која светошћу св. Саве Србина већ вековима обасјава. Винусмо се најпре у нрошлост, да прославимо светлост са светости старе. И лако нам беше свити славопој св. Сави, — Јер кога сам Бог прослави, — наше речи нит му могу славу повећати нити уништити Но како немоћан стојим нред величином Текелије Саве! Он је сунце, које нас греје, он је светлост. која нас обасјава. . У немоћи мојој теше ме речи св. писма: „Из, уста малих савршио си хвалу". Да би појмили велпчину Текелије Саве, огромност рада му — плод милости његове —

СИОН." Б р . 7.

треба да знамо : какве приликз бсху на српском небу непосредно пре Текелије Саве? Срнски народ стресао беше са себе ланце ропства — васкрсну слобода — српска држава поче новим животом да дише. И српска држава иође лаганим кроком онорављати се из дуге бољетице — 500-летне. Једина снага, што ју крепљаше, беше још стара нроевета — дух св. Саве. Та просвета пак слаба беше, да обезбеди живот Србину у новим ириликама, куд доспео беше у свом новом животу. Док српска просвета још стоји на степену старог развитка; свет остали око Српетва далеко се узвисио беше проевећењем. Србии се нађе у свету н>ему непознатом, — где је сваки од њега моћнији — духом нанреднији. У Србина беше јунака, беше дара, — ал не беше образовања — научености, не беше интелигенције, тог носиоца савремене снаге, ума и разума. Велики догађаји ишту велике људе. Ново Сриство треба новог св. Саву! И ту се јавља Текелија Сава Сам велик духом у нрепорођеном телу нрепороди Текелнја дух српски. Текелија Сава најобразованијн Србин свога века — беше једини, који виде, да дође време, кад ће место мача неро завладати, он схвати нов живот, предвиде нову борбу са новим оруђем: умом и разумом! Текелија Сава беше једини, који разуме, да Србину већа снага ума и разума треба — да се не само слободна држава српска, него и овострано Српство у новом животу одржати могло, да би се у натецају и душевној борби вичан новом оружју са осталим напреднијим народима у једно коло ухватити могао. И то ново оруђе даде Србину Сава Текелија — и ту нову енагу ума и разума у смислу нанредног духа времена заснова Србину Текелија Сава. Каква сличност у приликама, каква сличност у раду св. Саве и Текелије Саве! Онда се држава српска сгвара — сад се препорађа. Св. Сава засиива почетак просвете сриске, Текелија Сава удара темељ савременој образованости у Српству. Св. Сава просвећује децу, — Текелија Сава л.уде образује!