Српски сион

С тр . 186.

„СРИСКИ СИОИ."

и којег нопу више да хипнотизује.'.. . . А јс ли то часно, је ли то родољубиво?! Заблудаје у опште, што оиозиција одвисност свештеника од епископа види у установама наших автономних уредаба, које ностоје или које се предлажу. Та одвисност постоји и ностојаке увек, ради оне власти епискона, К0 ЈУ њима у цркви дају и осигуравају канони и установе основногустројстваправославнецркве, цркве Христове ; а коју нити би смеле, нити ће моћи уништити наше автономне уредбе, док год нашу цркву будемо чували, и док год она буде била у „великој заједници православне источне цркве," Разлог тој одвисности постојаће, дакле, и У будуће. Али та одвисност не инволвира и не условљава и одвисност свештеника у просуђивању каноничности, целисходности и потребе извесне црквене управе наше, чију легислацију у једној руци има и наш сабор; не инволвира одвисност, особито оног свештеника, којега црква — као што је овострана наша — по своме партикуларном устројству позива, тражи и овлашћује, да у просуђивању квалиФикације, ради што бољег узакоњења црквене управе, изјави, на дозвољени, уставни и легалнн начин, своје мишљење, суђење и увере1Бе о тој уирави. Одвисност одношаја и иоложаја према епископу налаже свештенику, да извршује све наредбе свога епископа, које овај изда у цркви и радп цркве. Налаже му надаље, да извршује што савесније и потпуније све дужности, које му диктира иозив његов, и сва одређења, која стоје у свези са његовим позивом и дужностима тога нозива. У томе, једино у томе је одвисност свештеника према егшскопу. У тој одвисности је канонички одношај свештеника према еиископу. Ту, и једино ту одвисност према енископу налажу и траже канони од свештеника. Друге не. У вршењу дужности и права активног и иасивног избора носланика за наш сабор; у вршењу дужности и нрава носланика у сабору, свештеник је сасвим решен одвисности од енискоиа, јер он и ири избору посланика за сабор и као посланик у сабору не нредставља свештеника у одношају према епискоиу, него у вршењу једне изванканоничке дужности и нрава, које му нису дали ни канони ни еиискон, него засебна легислација наше нартикуларне цркве.

И у вршењу тих дужности и права, сваком без разлике свештенику треба да даје и морала би давати директнву једино његова свештеничко-родољубива свест и савест; једино његово уверење, али истинито и нрекаљено уверење, а не неко нреокупирано, наметнуто, колебљиво, неноуздано, једном речи, лажно и умишљено уверење, које није прокувано у души онога који га исповеда и рецитира, него му је нриленљено на партајски цимер, и он њиме само уста испира, Једино : истинито и прекаљено у души, уму, свести и савести, уверење, треба да руководи у јавним пословима православног срнског свештеника; једино томе уверењу да је одговоран, — уверењу: да оно, што у јавним иословима цркве и народа радн, да се то саглашава с' једие стране са духом православља, цељи црквеном ц потребама народа, а с' друге стране са духом здравог бића народног, са истинитом висином спреме и способности народне, са здравим и несумњивим захтевима народног нрогреса. Којн човек таково уверење има, који свештеник таквим уверењем ради, тај ће и осећати увек само одговорност својој свести и савести, нрема себн самом, и ником више. Свештеник, који уме да процени и одели свој одношај према епископу као члан клира, од одношаја, који не регулишу канони, него општи интерес цркве н народа с' једне, а свест и савест свештеника-Србина у служби тога интереса с' друге стране; свештеник, који уме та два одношаја у хармонији да задовол,ава, који уме служећи цркви и остварењу њене цељи, да не уједе „на род" за срце н не оштети остварење народних идеја и идеала; свештеник, који своје дужности врши, а народ свој љуби: тај је неодвисан, слободзн и самосталан. Такав је он увек, на и при изборима посланика за сабор, па и као посланик у сабору, ма саборски изборни ред био као што је био пре 1870 или као што је после те године. Изборни ред не одлучује у питању неодвисности избора свештеничких посланика. У томе питању одлучује општа морална вредност свештенства нашег. Заблуда је мислити, да. једино од изборног реда зависи какви ће свештеници бити бирани и изабрани у сабор. Не; то зависи и од