Српски сион

Б р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 18б.

свагда онога изабрати, кога буде, дотични епископ хтео" н крај тога, „што би носланике свога реда тајним гласањем бирали" ! Истина ово није др. Вучетић написао у својим чланцима „Припреме аа сабор" (II.) 1891, г. кад је још озбиљно мислио о споразуму са јерархијом и ову о томе уверавао и кад му није још требало распаљивати страсти и дизати на буну. Није то рекао ни у сабору, нити у нрвом, нити у „завршном говору" своме, јер ко би онда иравио „лепо лице" према ирисутној јерархији. Није рекао, и ако је имао за то довољно времена, и ако је био онако лежерно диспониран за еФекте Он је те речи написао у чланку IV. „Јерархија и народ" (Браник бр. 121. ех 1892 од 15. октобра), кад је изашао из одбора 15-рице и раскрстио са сиоразумом „јерархије и народа". У осталом, за нас је овоји ; приликом све једно, кад је рекао и написао Написао је — рекао је. Шта је др. Полит мислио под „данашњим нашим околностима", не знамо. Ако је мислио да су и „по данашњим нашим околностнма" све1нтеннци још сувише уодвисном положају према еписконима, и да би их сасвим требало еманциповатн од те одвисностии власти епископске, те и квалиФиковање и постављање њихово на положаје у цркви, и дисциплину сву над њима предати у власт световњака, или као што се код нас уобичајило писати и говорнти, — народа, онда др. Полит није смео нре тога рећи ово: „при грађењу наше народно-црквене автономије има нешто, што никад из вида изгубити не смемо, што као светињу реснектовати морамо, ј е р ј е з а и ст а с в с т ињ а, а то је велика заједница православне источне цркве. Све што би карактер, што би тип наше св. цркве крњило, што би ј о ј прејудицирало, све т о м о р а м о излучити, елиминирати, м а како иначе то слободоумно изглед а л о." А кад он „велику заједницу православне источне цркве" респектује као светињу и као светињу наглашава; и кад је саставни део те велике заједнице иравославне источне цркве и о д в и с н о с т с в е ш т е н и к а о д в л а с т и е п исконске у цркви, јер та одвисност има свој корен, свој темељ, и разлог неопходности и оправданости у основпом каноничком учењу п у основном устројству нравославне цркве, онда он

и ту одвисност мора р е сп ект о в ат и, и не сме ју ничим ни у сумњу доводити, а најмање би ју смео и нокушати замењивати другом којом одвисмошћу, те место онога, што крњи карактер и тип св. наше цркве, елиминирати из наше народно-црквене автономије оно, што засведочава тај карактер и тип. Толико врло поштованом г. дру Политу. Др. Вучетић одвисност свештеника и носледице те одвисности види тек у установама, које предлаже' „народно-црквени устав". Једина установа „устава" (§. 95.) која би известан, један мали део свештеника поставила у зависнији, него што је данас, положај ирема Епископу, јесте и м ен ов ањ е „системизов а н п х помоћника" п о еиархијској к о нсисторији. Но кад се узме у обзир, да би се при специјалној дебати „устава" и од те предложене установе одступило*), остао би положај свештеника нрема консисторији, односно еиискоиу исти, који је и данас. Шта више, по том „кобном" уставу (§. 91.) био би избор иароха много слободнији и неодвиснији, него игго је данас по највишем рескрипту од г. 1868., ј ер би п р и и з б о р у р е ш а в а л а н а д п о л о в и ч н а већина, а не 2 / а гласова; у последњем случају старешинство кандидата, а не именовање. Дакле „устав" не би сам по себи учинио свештеника одвисним од епископа, а још мање одвиснијим, него што је данас. И у погледу кандидације комнетената на нарохије тај „кобни устав" је либералнији, а што је најглавније и прецизнији је од данашњег „рескрипта". „Устав" (§. 90.) одређује тројну кандидацију, а „рескрипат" (§. 57.) са одбацивањем оних, који „прописана својства немају" не зајемчује ни тројну кандидацију, него оставља консисторији, односно епископу одрешене руке и потпуну власт, да кандидира онога, кога хоће. Је ли, дакле, имао право, је лп имао разлога др. Вучетић, да у „народно-црквеном уставу" види неку нову власт, коју би епископи над свештеницима добили тим „уставом", а коју до сад имали нису?! Није. Тако је тек требало рећи, да звоно гласније звони на зборове и протесте *) Ко зна, да ли би епископат смео и могао и ту тачку напустити. Ми бар од своје стране сумњамо! Уредн.