Српски сион

Б Р. 13.

С ТР. 203.

бодно време да ее весели у евоме пчелињаку, вама, тај ее неће моКи никад оиријатељити са уз несму својих радилица; тај неће никад за- ичелом, тај неће никад ни бити нчелар . . . . а пливати у вртлог неморала јер онај, ко- тако „изгубљену овцу" тешко је повратити у ји би вшие налазио уживања у таковим заба- безазлено и кротко стадо. (Свршиће ое.) —Оо^«=-0-<

ПОСЖЕ САБОРА. (Наставак).

Заблудаје онозиције у томе, што она држи, да не би вишајерархија мог л а, н к р а ј с а д а ш њ е г и з б о р н о г р е д а, утицати на изборе свештеничких посланика, кад бионаималаза то разлога и побуда, које јој се подмећу поводом предложене измене изборног реда, акрај средстава, која им и данашњој њиховој властп и превласти у цркви и свештенству стоје на расII о л о ж е њ у. Могла би. И кад би вође онозицнја биле енискоии, они би ту власт и превласт и исцрпели, као што се данас у ступцима својих листова разним инзултима свете свакоме, ко не ће онако, као што они хоће, као што и данас својом штампом изазивају острацизам народни против свакога, ко није с' њима. . . Кад данашњи новинари узвишени и племенити задатак штампе замењују безобзирним експлоатисањем штампе ради постизавања партпјских и личних рачуна, те кад у том експлоатисању пресуђују и епископе као експлоаторе црквене властп, томе је једини разлог у оној истини: с!ег 8сће1ш 18*, §о ЈепкГ ег". Јер су они штампу свуклн у низине иартајских страсти, они мисле, да би и еиископи своју епископску власт свукли у низине л>удских страсти, те њоме иритисак чинили на изборе свештеничких иосланика и на рад ових у сабору. Таквој пак предпоставци нема разлога другог, осим у горе споменутој немачкој пословици. Од г. 1864 до г. 1872, дакле и онда, кад су свештеници самн бирали своје посланике, било је свештеника у свнма саборским странка-

ма. Је ли онда тај начин избора свештеничких посланика етварао сигурне већине јерархији; јесу ли онда свештенички посланици били 25 аутомата, пагода, који су „климали на један миг у повлад" (по дру Л. Костићу: „у брадоглад") као што је и др. Медаковић у сабору рекао, а као што се не дрзну др. Медаковић и написати, да би били такви свештен. посланици и од сад, каД би се тај стари начин избора свештеничких посланика оиет установио? Је су ли онда свештенички посланици служили интенцијама и намерама државне власти, или су овима служили баш свештенички посланици, које је народ изабрао, служили тнме, што су нам у наслеђе предали автономију „обезглављену и разривену, секвестровану, прорешетану и подерану"? А јесу ли од г. 1872 до данас, по садашњем изборном реду изабрани свих 25 свештен. иосланика, изабрани, дакле, „вољом народа", били увек у странкама, које су представљале, по новинарском суђењу, „вољу народа" ? Јесу ли били и на прошлом сабору у „општим поверењем целог народа уздигнутој мањини еаборској"? Нису. А који је свешт. носланик оштетио интересе цркве и народа у странци изван, тако званој, народној ? Ни један. А који је оштетио тај интерес у овој странци? Сваки. А да ми нмамо право, кад то кажемо, потврђује исповест дра Полита: о погрешкама те странке за „пропуштеним ириликама", а и ове му истините речи: „Ми смо гледали, да наши спољни одношаји црквени буду стављени на темељ што слободнији, што демократскији. Кр. рескрнпт од г. 1868 учинио је готово неки нреврат у тим нашим одношајима, Ми смо створили по извесним