Српски сион

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 17.

броја удоваца. Разлози су томе: што је муж глава нородице, те се у борби за оистанак пре истроши него жена; осим тога његов живот је много већим онасностима изложен, него живот женин, која не иде на војску, не долази у сукоб толико са оиасним људима и елементарним непогодама, већ већином седи код куће, у којој јој је живот боље заклољен од спољашњих непогода. Најпосле удоваца је и за то мање од удовица, што се удовац много лакше опет ожени, но што се удовица (особито с децом) уда. А биће томе још неколико ситнијих и незнатнијих разлога. Крајем 1892. год. било је у бачкој епархији свега: 3.107 удоваца и 4.500 удовица. 1785. год. било је у бачкој епар-

хији ме1)у 83.316 срп. нрав. душа, свега: 1.368 удовица и 3.019 удовица. Према тим бројевима било је 1785. год. удових особа 0.52 °/о °Д укупног тадашњег становништва, и то самих удоваца 0.16°/ 0 , самих удовица 0.36°/ 0 , — а крајем 1892. год. било је 0.58°/ 0 удових особа од оба рода и то 0.24% удоваца и 0.34°/ 0 удовица. Као што видимо дакле просечни број удових особа обојега рода данас је саразмерно много већи, но што је био пре 107 година — али данашњим даном ипак није така огромна разлика између броја удоваца и удовица, као 1785. год., када је било више него двапут толико удовица као удоваца, дочим је данас удовица тек за половину више од броја удоваца.

(Свршиће ее.)

10 шж (Сврше гак).

Пре него што бих прешао на нребројавање и набрајање врсних ученика Крестићевих, из заборава морам отети неког Генадија игумана беочинског, за кога вели о. Спиридон, да је за њега слушао, да је то био изванредан појац, те су стари калуђери њему приписивали, као да је он регулисао старо срнско пјеније. Он је био савременик Крестића и Чугшћа, а је ли он од њих двојице и по годинама старији био. не знам. Веле, да је нред Чупњћем служио код Стратимировића као дворски капелан. Бог би сам знао од кога је првобитно научио пјеније тај Генадије. Кад о томе ништа не зна казати о. Сииридон, тешко да би когод од живих ште о томе знао. Приличан број Крестићевих ученика доказује, да је Крестић прави вештак у црквеном пјенију био. По речима о. игумана Спиридона, од Крестића пјеније присвојише ова лица: Евгеније ЈовановиД, потоњн епископ карлштатски; Јеротеј МушибарпИ, потоњи епископ далматински; 11ахомије ЈовановпК, најпре проФесор вршачке богословије, после архимандрит шишатовачки; Иринеј РадиИ, игуман хоповски; ЈаниГмје Поиови%, бивши дворски канелан, а после игуман Фенечки, и многи други. За МушибариИа веле, да је он но жељи Стратимировићевој Чупићево ијеније, које је било врло дугачко, скратио. На

гласу је био и Па/хомијс ЈовановиИ, од кога је зајамачно игуман (шишатовачки) Пахомијв ЂудиЛ много што шта попримао и научио. Но у коло најбољих ђака Крестићевих зајамачно спада неки калуђер ЈаниЛије ПоиовиИ. Тај Јанићије био је за време митрополита Станковића и Рајачића дворски капелан, економ и надзорник благодјејанија*) у Карловцима. Својим умиљатим гласом и особито вештачким пјенијем стекао је он љубав и наклоност Рајачићеву, те га постави за игумна. Фенечкога. Кад год је Рајачић служио, Јанићије није смео Фалити, да му отпоји „тон деспотин", које је тако дивно изводио и појао, „гакш дикитнса ел\8"! Но Јанићи! је није само од Крестића пјеније ирисвојио. Он је већ у ђачком свом добу научио нешто дивнога пјенија од неког изврсног појца — проте новосадскога, а Крестићевим се тако рећи усавршио. Уз Јанићија био је тада славан и на гласу прота најпре карловачки, а после новосадски Павле СтаматовиИ. И ирота осечки а по том карловачки, Танасија ПоиовиИ, био је особити вештак у иојању

*) Тадања званична титула тих надзорншса бијаше : „Л. 6. Ж. смропитателнаги) закедбшл надзирателк ."